15. maj 2016. PRIVREDA – Izvor: Blic – Grad Smederevo i lokalna filijala NSZ organizovali su sajam zapošljavanja zajedno sa turskom firmom „Kaizen“. Turci, naime, nameravaju da u Smederevu pokrenu fabriku tekstila, a za to im je potrebno, za početak, više od 200 radnika, sa ili bez iskustva u ovoj vrsti industrije.
Mada je susret sa potencijalnim poslodavcem relativno kasno i prilično skromno obnarodovan, u zakazano vreme došlo je više od 1.000 zainteresovanih.
– Traže ljude oko 270 radnih mesta, uglavnom operatera u proizvodnji. Mi na evidenciji imamo oko 450 takvih, koji su radili u tekstilnoj industriji i odgovaraju profilu, mada njima nije bitno imaju li iskustva u šivenju i krojenju ili ne. Oni tvrde da radnike za to što je njima potrebno mogu da obuče za tri nedelje – kaže Olga Svilar, direktorka smederevske filijale Nacionalne službe zapošljavanja.
Objašnjava još i kako je reč o ozbiljnom poslodavcu, firmi koja radi 26 godina, proizvodi više od dva miliona artikala za „Zaru“, „Mango“, „Versaće“…
Na evidenciji smederevske NSZ ima oko 9.100 nezaposlenih, pretpostavka je da bar još toliko Smederevki i Smederevaca traži posao.
Malo je znano da je, u velikoj senci koju na grad baca Železara, do pre 10-15 godina Smederevo imalo i prilično razvijenu tekstilnu industriju. Konfekcije „Ukras“ i „Velur“ su držale značajan udeo u ukupnom broju zaposlenih u gradu, sve dok nisu stigle godine katastrofalnih privatizacija. Njihovi bivši radnici, ali i mnogi drugi koji su u međuvremenu stasali, baš kao i oni koji su u tim istim godinama ostali bez posla, pohrlili su na ovaj sajam.
– Radio sam u „Želvozu“, kao bravar na obrtnom postolju. Firma je otišla u stečaj, a ja sam pet godina bez posla. Javljam se na sve konkurse, šiću i krojiću, što da ne, samo da radim – kaže Miloš Jovanović.
– Nadam se samo da neće imati ograničenje u godinama, da zapošljavaju do 35 ili 38, kao ovi drugi, jer ja imam 43. Radio sam doskora u privatnoj firmi a gazda mi je dao otkaz, imao sam blanko ugovor o radu, samo je potpisao – jada se Saša Đorđević, koji za razliku od Miloša ima bar približno iskustvo u traženoj struci, radio je u fabrici nameštaja, poznato mu je tapaciranje.
