17. maj 2013. DRUŠTVO – Udruženje građana -Kulturno nasleđe grada Smedereva- predalo 9. maja 2013. Spomenicu logoru Dahau za sve građane bivše Jugoslavije koji su boravili u ovom logoru.
Udruženje građana KNGS Smederevo predalo je upravi logora Dahau kraj Minhena spomenicu za sve građana bivše Jugoslavije koji su boravili u ovom zloglasnom logoru. Ovo je prvi put u našoj zemlji da jedno udruženje građana iz Srbije na ovaj način odaje poštu nastradalima I onima koji su boravili u ovom logoru. Ovo je važan događan I za grad Smederevo jer se na ovaj način podiže svest ljudi o očuvanju sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu. Autor spomenice je grafički inženjer iz Smedereva Dragan Bogdanović. Na spomenici se nalaze motivi iz vizantijske kaligrafije, grb udruženja KNGS, a u sredini slika spomenika iz Dahaua inače autora umetnika iz Srbije. Na spomenici stoji kao datum 5.6.2013. godine jer će tog dana u Dahau spomenica biti smeštena u posebnu prostoriju zajedno sa ostalim iz čitavog sveta. Datum je simboličan jer se na taj dan 1941.godine u Smederevu dogodila najveća tragedija od njegovog osnivanja.
Dušan Mitrović, inače istoričar i predsednik udruženja građana KNGS Smederevo ističe da je ovo važan gest jer se u našem narodu ne odaje pošta žrtvama nastradalim u Drugom Svetskom ratu na adekvatan način i zato je udruženje KNGS predalo ovu spomenicu logoru Dahau simbolično 9. maja 2013. godine na dan kada je u Evropi pao fašizam.
Nedavno je i u bivšem nacističkom logoru Dahau, Velimir Mladenović, potpredsednik KNGS govorio o zatočeništvu poglavara Srpske pravoslavne crkve i čitao odlomke iz knjiga vladike Nikolaja koje su nastale baš u tom logoru.
To delo naslovio je ”Srpskom narodu – kroz tamnički prozor”. Evropska kultura kojoj se u mladosti Nikolaj divio i koju je u svojim ranim delima slavio , u logoru Dahau, u srcu Evrope, u mnogohvaljenom dvadesetom veku, doživela je svoj sumrak i slom, rekao je Mladenović.
Misterija oko zatočeništva ove dvojice sveštenika ni do danas nije rešena. Postoje različiti izvori koji govore o njihovom boravku u Nemačkoj. Osim patrijarha i episkopa u Dahau su bili zatočeni i mnogi drugi sveštenici, pisci, kao i poznati glumac Stevo Žigon.
Logor Dahau je otvoren u martu 1933. i bio je prvi koncentracioni logor koji je osnovala koaliciona vlada Nacional-socijalista i Katoličke partije centra . Hajnrih Himler, šef policije u Minhenu, je zvanično opisao logor kao „prvi koncentracioni logor za političke zatovrenike”. Prema nalazima nemačkog istoričara dr Rajmunda Šnabela, kroz ovaj logor prošlo je više od 2000 sveštenika iz 20 evropskih zemalja.
Logor u Dahau je zamišljen i organizovan kao institucija pomoću koje će se nacisti obračunavati sa svim svojim političkim protivnicima. Prvi sveštenik koji je bio zatočen u ovom logoru bio je Nemac Vilhelm Braun, rimokatolički sveštenik iz Minhena.
