15. jun 2012. DRUŠTVO – Prenosimo saopštenje Sindikalno radničkog pokreta u celosti:
Nakon raskida katastrofalne privatizacije naše fabrike u aprilu 2011. godine, Vlada Republike Srbije je u junu 2011. godine imenovala nove organe upravljanja fabrikom na čelu sa Generalnim direktorom Novicom Davidovićem.
Izvršni odbor SRP-a je, godinama unazad, Zahtevao intervenciju od Institucija države, ali bezuspešno. Na svaki naš zahtev, odgovaralo se zahtevom, na svako pitanje – pitanjem.
Od trenutka preuzimanja ŽELVOZa od strane Vlade Republike Srbije iz Budžetskih sredstava fabrici je upućeno više od 500.000.000.00 dinara na ime restrukturiranja, plus 200.000.000.00 din. hipotekarnog kredita Investicionog fonda namenjenih za trajna obrtna sredstva, a od kojih je ’’isplaćena otpremnina” za 464 zaposlenih. Godinu dana nakon postavljanja organa upravljanja u našoj fabrici, na sceni je težak oblik mobinga i čerupanje državne (naše) imovine.
Upravni odbor fabrike donosi Odluke koje su suprotne Zakonu i aktima fabrike. Država toleriše da za Odluke glasa lice koje je provelo mesece u istražnom zatvoru, a ujedno je i predsednik reprezentativnog Sindikata u fabrici, a da predsedava lice (nama poznato iz novinskih članaka) sa 30 % radog vremena u fabrici i platnom karticom na teret ŽELVOZ-a.
Novica Davidović uz pomoć svojih saradnika diskriminiše obolole radnike, a postupcima zdrave čini obolelim. Čestim (nerezonskim) sistematizacijama, ostavlja na milost i nemilost državnu (našu) imovinu. Za nas koji se radujemo kada se poveća minimalna cena rada, nepojmljive su sume novca koje se troše na gorivo, kafanske račune, platne kartice, slike, odlaske na nekakve sajmove, primarno izmiruju dugovanja prema Subotičkim firmama itd… Nama koji smo druga, treća ili četvrta generacija radnika u fabrici teško pada da gledamo vrane koje čerupaju još uvek živo biće koje je već skoro čitav vek, jedini izvor naših prihoda.
Izvršni odbor SRP-a, preduzeo je sve Zakonom predviđene aktivnosti da spreči gubitak radnih mesta. Ponovo smo se obratili Institucijama države, a o svemu obavestili Predsednika Srbije, od koga Zahtevamo da uradi ono što prethodni nisu. Za sve navedene tvrdnje, spremni smo da i pored pisane reči, pružimo i materijalne dokaze.
Zajednička je sramota da radnici koji su prevareni štrajkuju glađu, blokiraju pruge i puteve i zakucavaju sebi eksere u ruku, dok prevaranti uživaju u ’’blagodetima” koje im svojom indolentnošću omogućava država.
