18. februar 2012. KULTURA – Godine 1892. u Smederevskoj tvrđavi dogodilo se ritualno ubistvo koje je uzburkalo ondašnju javnost, o kome su pisale sve novine tada, i koje je, mnogo godina kasnije, inspirisalo Milosava Slavka Pešića da napiše roman Šaka mraka. Ipak, jezivo ubistvo podnarednika srpske vojske, fanatično opsednutog traganjem za zakopanim blagom despota Đurđa Brankovića (koji je, prema istorijskim podacima, ostavio 10 miliona dukata), iako inspirativno a despotova ostavština primamljiva, delić je raskošnog mozaika događanja u složenijoj, kompleksnijoj priči o pet vekova dugoj smederevskoj i srpskoj istoriji.
Radnja romana Šaka mraka traje 24 sata. Počinje u prvi posni petak, od njih 12 u godini, pazarnog dana 1453. u smederevskom utvrđenju, a završava se u subotu, narednog dana, kada se rasprsla lunarica, magična kugla koja je čitala prošlost i budućnost, a znala je o današnjem trenu što i onaj koji u njoj traži proroštva.
U 24 sata, tokom kojih su verno, do tančina, savršeno živopisno oslikane i atmosfera i prilike u srpskoj prestonici, stalo je pet i po vekova istorije i detalja iz života i despotovine, i Đurđa Brankovića, i njegovih kćeri, zetova, naslednika, svetskih vladara, smederevske tvrđave i nesrećnog podnarednika Ilije Konstantinovića. Pomenuti podnarednik je nesrećan jer se nadao da će postati beskrajno srećan ako ga prekolje vojnik Vasilije Radulović, kojega je dugo nagovarao da učini taj bezumni čin. Kada vojnik iščupa podnaredniku jabučicu i srce, iscediće, kako mu je rečeno, krv iz tih organa na obeleženom mestu. Na tom mestu je zakopano, po fikciji podnarednikovoj (podnarednik i vojnik su istorijske ličnosti i o tome autor čitaocu nudi isečke iz novinskih članaka objavljenim 1892) neviđeno blago najmudrijeg vladara u Evropi 15. veka, Đurđa Brankovića.
Reč je o romanu koji sadrži neverovatan broj, može se reći, enciklopedijskih podataka (kao što ih, uostalom, sadrže i sva druga dela M. S. Pešića), istorijski poznate i malo poznate činjenice, zapisnike sa suđenja vojniku koji je ubio podnarednika uveren da će ovaj oživeti, a izuzetan je zbog radnje dostojne vrhunskog trilera, istančanog stila pripovedanja, i pre svega, zbog bogatog, starog srpskog jezika na koji smo odavno zaboravili, a koji Pešić neguje i na koji nas podseća.
Šaka mraka žanrovski pripada malo poznatoj, takozvanoj fantastičkoj prozi, koju odlikuje nejasna granica između stvarnosti i fikcije, mašte i realnosti. Knjigu je objavila mala, ali agilna izdavačka kuća Heliks, orijentisana, pre svega, na štampanje prevoda naučno popularne literature, a ovaj presedan potvrđuje i vrednost i izuzetnost romana.
Konačno, Šaka mraka je roman koji govori o mnogo čemu. Nadasve, to je priča o nastajanju i nestajanju, o tome kako je sve što je vekovima stvarano stalo u šaku mraka, to je i priča o večitoj žudnji čovekovoj da pronađe skriveno blago. Da li je to blago materijalno, kao ono zlohudog Ilije Konstantinovića, ili je, za nekoga, ono sreća, zdravlje i duhovno blagostanje, svejedno je. Izvesno je jedno: Milosav Slavko Pešić je svoje blago, ovaploćeno kroz nesvakidašnji, redak talenat, maštu, već pomenuti enciklopedijski pristup i majstorsko umeće vladanja rečima, odavno već našao. I velikodušno ga, i ovoga puta, podelio sa čitaocima.
Izvor: danas.rs
