11. mart 2015. PRIVREDA – Izvor: Peščanik – Još malo o Železari Smederevo. Razumećete, ipak je to gigant srpske industrije i tačka oslonca naše Vlade.
Dakle, da li je Železara ekonomsko ili političko pitanje?
Dilema nije jednostavna.
Naš premijer i pojedini njegovi ministri pokušavaju da dokažu da je ekonomsko. Ima, međutim, pristalica škole mišljenja da je Železara, odnosno rešavanje njenog slučaja, potpuno skliznula u – politiku. Malo i u populizam. To se ponekad vidi i kod premijera: kad govori o sudbini 5,5 hiljada radnika, on ih nekako više „broji“ kao glasače na nekim budućim izborima. I ekonomski argumenti očuvanja Železare po svaku cenu nisu na strani naše Vlade, pa se i otuda delimično izvlači zaključak o preovlađujućem uticaju političkog faktora na rešavanje sudbine Železare.
Ima i nekih sitnijih, gotovo koloritnih detalja koji podstiču sumnje u prevagu politike.
Jedan od takvih je, eto na primer, slovački biznismen Peter Kamaraš sa svojom kompanijom Pikaro iz Košica koji je pre neki dan stigao u Beograd. Taj je najozbiljniji kandidat za generalnog menadžera Železare Smederevo. I tako se u Beogradu ponaša, direktorski. Mada mediji javljaju da ima još pet kandidata.
Već je „zasukao rukave“ i počeo da radi. Kamaraš je u ponedeljak viđen u jednom beogradskom elitnom ugostiteljskom objektu kako brifinguje dvojicu visokofrekventnih političkih analitičara koji su već izvesno vreme prekomandovani među ekonomske novinare (i analitičare). Oni (analitičari) primećeni su kako pomno zapisuju svaku njegovu reč i uglavnom klimaju glavom.
Zaključak je da sad treba očekivati da ove dve osvedočene perjanice prvoaprilskog ekonomskog analitičkog novinarstva krenu po slobodnim medijima, a naročito jutarnjim televizijskim programima, da neukim voditeljima i pospanom građanstvu objašnjavaju zašto je Plan B idealan za Srbiju i Železaru. Sve „po notama“ i tačno onako kako su zapisali, po preciznim uputstvima iz kafanskih beležaka.
Tako da, ako i kad ovih dana, neko čuje, vidi ili pročita Branka Raduna ili Dragomira Anđelkovića – treba da zna da je to isto kao da su čuli Petera Karamaša, koji valjda neće da se pojavljuje pre nego što mu naša Vlada i zakonski proceduralno poveri smederevsku Železaru.
Možda Železara i nije političko pitanje.
Ali je Kamaraš ovim brifingom dokazao da jeste, mada je izabrao pogrešnu ciljnu grupu. Ne žalim se i nemam ni trunku zavisti prema ovoj dvojici političkih analitičara. Golica me samo znatiželja – ko je Peteru Kamarašu dojavio da baš njih dvojicu pozove na brifing.
Tačno je da su sve ređi, ali valjda u ovoj zemlji ima još neki preostali (ili zaostali) ekonomski novinar – ozbiljan ili neozbiljan – s kojim bi se moglo popričati, uveriti ga, edukovati, brifovati… kako se s Planom B (menadžerskim ugovorom) može postaviti na noge i definitivno ozdraviti Železara. Ili su i gazda i budući generalni direktor digli ruke od novinara koji poznaju „materiju“, jer s njima nema šta da se priča. I odabrali političke analitičare. Za politički rad sa narodom.
I za kraj ima još jedan usputni fenomen – taj Peter Kamaraš ponaša se kao generalni direktor Železare, a ima još pet kandidata i konkurs nije doveden do kraja.
Hm.
Ko mu je to dopustio?
Ne liči li to pomalo na ono „šiljenje ražnja dok je zec u šumi“ i favorizovanje Esmarka kao kupca Železare, a kad je „pukla tikva“… sad hoće da se sude oni koji su se kleli u večno prijateljstvo.
Dobro, na sceni je plan B.
I osoba A.
