07. septembar 2012. PRIVREDA – Izvor: Agencija Tanjug – Protokol sastanka Komiteta za međuvladinu trgovinsku, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju, koji su ove nedelje potpisali ministar rudarstva Milan Bačević i ruski ministar energetike Aleksandar Novak kao kopredsednici komiteta, sadrži i ponudu Srbije Rusiji da kupi železaru Smederevo za jedan dolar.
Bačević je prilikom posete Moskvi rekao novinarima da je među kandidatima “ozbiljna ruska kompanija” koja je “vezana za neke druge poslove u Srbiji”, kao i da su predstavnici te kompanije već bili u Beogradu na razgovorima, ali nije hteo da kaže o kome se radi.
U sferi metalurgije u Srbiji su od ruskih kolmpanija prisutne dve kompanije – “Mečel” i “Uralski rudarsko-metalurška kompanija” (UGMK), a ova druga je ranije već kupila Fabriku bakarnih cevi u Majdanpeku.
Mečel je jedna od vodećih ruskih kompanija a njen biznis sastoji se od četiri segmenta: rudarskog, metalurškog, legura gvožđa i energetskog.
Kako je navedeno na sajtu kompanije, Mečel objedinjuje proizvođače uglja, koncentrata gvozdene rude, čelika, valjane robe, železnih legura, prerađivačkih proizvoda, gotivne i električne energije.
U Srbiji je ova kompanija prisutna kroz Mečel sistem iz Beograda koja se bavi prodajom prozivoda od gvožđa.
Ssto se tiče UGMK, poznatog kod nas po engleskom nazivu “Ural majning end metalurdžikal kompani”, o mogućoj zainteresovanosti ove kompanije za železaru spekulisalo se odmah pošto je bivša srpska vlada 18. aprila raspisala tender.
Kako je vlada saopštila početkom maja, dokumentaciju za učešće na tenderu otkupile su tri kompanije čiji su vlasnici biznismeni iz Rusije i Ukrajine, a to su bile Junajted Pilsen S. A. iz Luksemburga ruskog biznismena Igora Ssamisa, ukrajinska grupa “Donjeckstalj” Rinata Ahmetova i ruska UGMK.
Ekspert moskovskog holdinga UK “Finam menadžment” Dmitrij Baranov rekao je Tanjugu da mogućnost da je UGMK zainteresovan za železaru “teoretski postoji”, budući da je ta kompanija već prisutna na srpskom tržištu, ali da bez obzira na ponudu da se železara kupi za simboličan jedan dolar, sve zavisi od toga koliki su troškovi, gubici i dugovi železare.
“To što je neko otkupio tendersku dokumentaciju i što je već prisutan na srpskom tržištu još ništa ne znači”, ističe Baranov i objašnjava da tek pošto se snimi celokupno stanje železare i kad bude jasno kakva su očekivanja od potencijalnog investitora, može da se kaže koliko je ona privlačna za ruske kompanije.
UGMK je drugi po veličini proizvođač bakra u Rusiji, formirana je 1999, a sedište joj je u Sverdlovskoj oblasti, na Uralu.
Kako je navedeno na zvaničnom sajtu kompanije, UGMK objedinjuje gotovo 50 preduzeća različitih grana industrije u raznim regionima Rusije. S godišnjim obrtom od nekoliko milijardi dolara, UGMK spada u najveće vertikalno integrisane kompanije Rusije.
Ključni aktivi koncentrisani su u rudarstvu, obojenoj metalurgiji i mašinogradnji, a osnovu kompanije čini zatvoren tehnološki lanac u oblasti bakra.
Pored toga, UGMK ima jake pozicije na tržištu cinka, olova, dragocenih i retkih metala, a samostalan i efikasni biznis u okviru strukture kompanije postala je i crna metalurgija, građevinarstvo i poljoprivreda.
Prema podacima ruske Vikipedije, kompanija ima oko 70.000 zaposlenih, a smatra se da je njen osnovni vlasnik predsednik kompanije Iskander Mahmudov, ruski biznismen uzbečkog porekla.
Ccasopis Forbs je bogatstvo Mahmudova 2011. ocenio na 9,9 milijardi dolara, čime se on našao na 12. mestu najbogatijih biznismena Rusije, a bio je 88. u svetskom rejtingu milijardera.
