15. septembar 2016. KULTURA – Izvor: Blic – Etnološka zbirka Muzeja u Smederevu odnedavno je bogatija za još jedan eksponat.
Kecelja, pregača, sa tradicionalnim vezom i motivima, ali i, što je retkost, imenom vezilje, nastala je tridesetih godina prošlog veka u selu Drugovcu, petnaestak kilometara od Smedereva. I tu ništa možda ne bi bilo vredno novinskog teksta da pregača nije doputovala s drugog kraja sveta da bi ovde bila izložena.
– Darodavka Anka i njen suprug Dragoslav Stepanović, poreklom Smederevac, iz dalekog Sidneja poslali su nam na poklon kecelju koja je pripadala njegovoj majci Javorki M. Petrović. Stepanovići su u Australiji od 1970. a kecelju, koju je Javorka izradila kao devojka pred udaju u rodnom Drugovcu, tamo je odneo Dragoslav 1984. godine – objašnjava kustos Gordana Miletić.
Pregača je i tamo daleko imala svoju svrhu, daleko drugačiju od one koja joj je bila prvotno namenjena – da bude deo miraza. Naime, naši iseljenici su je koristili da po njoj izrade nošnje za tamošnju folklornu trupu. Potom je kecelja godinama, uramljena, krasila dom Stepanovića, ali kada su im se deca poudavala i poženila, ćerka za Australijanca, sin za Engleskinju, Anka je uvidela da nema kome da je ostavi. I eto pregače u Smederevu, posle 80 i nešto godina i pređenih, tur-retur, tridesetak hiljada kilometara.
„Iz poštovanja prema mom mužu i njegovoj familiji, moja želja je da kecelja bude na našem podneblju“, stoji u propratnom pismu Anke Stepanović iz Australije.
