06. april 2016. PRIVREDA – Izvor: Danas – U prošloj godini javnost je ostala uskraćena za potpune informacije iz ugovora o angažovanju menadžmenta u Železari-Smederevo, o projektu Beograd na vodi, o nabavci aviona na lizing za Air Serbia, o izgradnji Žeželjevog mosta, o saradnji sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima u oblasti rudarstva i energetike, o javnim nabavkama Elektroprivrede Srbije za radove na ispumpavanju vode iz Kolubare, kao i o ugovorima JP Elektromreža Srbije. Daleko od očiju javnosti su ostali i iznosi novca koji su državna preduzeća (Telekom Srbija, Srbijagas) davali na ime usluga marketinga, sponzorstva, reklamiranja, donacija, navodi se u godišnjem izveštaju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Prema navodima Poverenika, iako je u oblasti slobode pristupa informacija već godinama prisutan kontinuiran napredak, postoji nekoliko velikih problema koji ugrožavaju taj trend. Kako se dodaje, to se posebno odnosi za probleme u dobijanju informacija u vezi sa krupnim, ekonomskim potezima države.
“Poverenik već nekoliko godina ukazuje nadležnima da je potrebno dopuniti Zakon o pristupu informacijama usled promena koje su se u međuvremenu dogodile. Izmene zakona su nužne da bi se otklonile evidentne prepreke u njegovoj primeni i ojačao njegov antikorupcijski potencijal”, navodi Poverenik i dodaje da je Akcioni plan za poglavlje 23 predvideo izmene ovog zakona u drugom kvartalu 2016. godine.
Kako je istakao Poverenik, u prošloj godini je primetna zabrinjavajuća tendencija da se kroz izmene propisa iz resora pojedinih ministarstava, vrši snižavanje prava na pristup informacijama ispod nivoa propisanog Zakonom o pristupu informacijama.
U oblasti zaštite podataka o ličnosti, kako se navodi, situacija je znatno lošija i vrlo zabrinjavajuća.
“Najbolja ilustracija toga je to da je još 2010. godine, Vlada Srbije usvojila Strategiju zaštite podataka o ličnosti, ali da još nije donela Akcioni plan za njeno sprovođenje”, navodi se u izveštaju poverenika.
S obzirom da su, prema mišljenju Poverenika, brojne odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) neodgovarajuće, a pritom sistemski nisu uređena ni drugim zakonima, Poverenik je unazad nekoliko godina ukazivao Vladi na taj problem i predlagao konkretna rešenja, ali na ova obraćanja nije dobio odgovor.
“Poverenik je oktobra 2014. godine sačinio Model novog ZZPL, a tek oko godinu dana nakon toga, Ministarstvo pravde je objavilo da je pripremilo Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Kada se uporedi Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je sačinilo Ministarstvo pravde sa Modelom ZZPL koji je sačinio Poverenik, više je nego očigledno da ovaj nacrt gotovo da i nema dodirnih tačaka sa Modelom Poverenika. Nacrt koji je pripremilo Ministarstvo pravde je daleko ispod potrebnog stručnog nivoa i njegovo eventualno usvajanje i potom primena bi izazvali i niz novih problema”, stoji u izveštaju Poverenika.
