07. jul 2013. DRUŠTVO – Studenti koji nisu imali “sreću” da se rode u Beogradu, čak i kada uspeju da “upadnu na budžet”, odnosno dobiju priliku da se školuju o trošku države, studiranje u prestonici plaćaju najmanje 1.800 evra godišnje.
Ova priča, o jednoj Sanji iz Zrenjanina, jednom Ivanu iz Čačka, Vladici iz Smedereva, Smiljani iz Leskovca, Aleksi iz Sečnja i jednom Lazaru, Jeleni, Ani, Milošu…počinje svakog juna, nakon velike mature. Pretpostavimo da na njoj nisu varali, već da su zahvaljujući znanju, trudu i radu uspeli da se izbore za školovanje “na teret budžeta”. Sreća, radost, želje, snovi, nada i karta ka Beogradu. I prepreke.
U okviru studentskog centra “Beograd” akademcima je na raspolaganju 11 domova za smeštaj: “Kralj Aleksandar I” (bivši “Lola”), “4. april”, “Košutnjak”, “Patris Lumumba”, “Rifat Burdžević”, “Karaburma”, “Slobodan Penezić”, “Studentski grad”, “Vera Blagojević” i “Žarko Marinović”. U zavisnosti od kategorije doma, smeštaj košta između 900 i 1.500 dinara.
Osim u julu i avgustu, kada smeštaj košta 6.000 dinara mesečno.
– Preko leta dom plaćam 6.000 mesečno. Možeš i da ne platiš, ali onda ostaješ bez tog mesta. Takođe, pri useljenju u dom plaća se sistematski oko 800 dinara – kaže Sanja N. iz Zrenjanina.
Dakle, korak prvi: topao krevet, krov nad glavom, mesto za odeću i knjige, radni sto i stolica godišnje koštaju, otpilike, 24.000 dinara.
Druga varijanta je stan, a u tom slučaju je dijapazon mogućnosti – a samim tim i troškova – znatno širi. U zavisnosti od toga koliko studenata živi u stanu i lokacije na kojoj se “gajba” nalazi, troškovi mogu da budu od oko 150 evra (ali to uz jaaaako dobrog gazdu), pa do više od 300.
Pošto je “umni rad fizički neizdrživ” kao što reče Šotra u “Lajanju na zvezde”, treba se pozabaviti i ishranom. Studentima iz unutrašnjosti na raspolaganju su studentske menze, na nekoliko mesta u gradu. Da bi svoje pravo mogli da iskoriste, brucoši najpre moraju da izvade studentsku karticu. Cena: 2.000 dinara. Kartica traje dve godine, s tim da se nakon godinu dana mora produžiti, što košta 800 dinara.
Cenovnik obroka u menzi je sledeći: doručak je 31, ručak 55 a večera 46 dinara. Mesečno: 4.000 dinara, godišnje – skoro 50.000.
– Meni menza nije dovoljna i daleko od toga da može da me zasiti, već mi više služi da bih pojeo nešto kuvano. A “prava” hrana je mnogo skuplja i ne znam ni sam koliko se potroši. Dodatno, preko leta menza ne raadi a frižider sobi nemam, pa troškovi za hranu drastično rastu – kaže Aleksa. B iz Sečnja.
Osim što nemaju frižider, akademci u kupatilima nemaju ni mašine za pranje veša. Pošto je prljave stvari teško nositi u Smederevo, Čačak, Vranje, Leskovac ili Suboticu, oni koji u Beogradu nemaju rodbinu, izloženi su dodatnom trošku. Jedno pranje je 150, kao i sušenje. Ako pretpostavimo da veš peru jednom nedeljno, za celu godinu mašine u studentskim domovima “operu” 14.400 dinara.
Put od doma do fakulteta studente košta 1.100 dinara, koliko mesečno plaćaju studentske Bus Plus kartice. Kada je reč o putu u zavičaj, u zavisnosti od grada iz kog akademac potiče troškovi su između 500 (Smederevoo), 1.100 (Čačak) do čak 2.000 dinara (Leskovac).
– Ovo je najsiromašnija moguća varijanta. Tu su još i troškovi za Internet i telefon, po još 1.000 dinara otprilike. A gde su troškovi za knjige, kopiranja, maramice, žvake, poneku kafu i užinu.. – objašnjava Vladica J. iz Smedereva.
Kada je o “ostalim troškovima” reč, njih nije jednostavno izračunati. Pođimo samo od toga da prosečan student jednom dnevno popije kafu – čak i kada je reč o onim “socijalnim”, odnosno prilagođenim studentskom standardu – to znači da je novčanik godišnje tanji za 36.600 dinara.
Dodajte tu i dodatnu hranu i poneki izlazak i cifra se polako udvostručava.
Troškovi za knjige su posebna priča: veliki broj fakulteta svojim studentima ne obezbeđuje literaturu, pa akademci i za to moraju da se snađu sami. Knjige koštaju i do nekoliko hiljada – mada je moguće proći nešto jeftinije učeći iz kopija, ali tu postoji problem sa autorskim pravima – što znači da za knjige, skripte i ostali pribor za učenje godišnje “ode” najmanje 10.000 dinara. U baš, baš najboljem slučaju.
Dakle uz minimalne troškove a ipak koliko-toliko “normalan” život mladog čoveka u velikom gradu, reč je o trošku od oko 190.000 dinara. Skoro 1.800 evra.
Pošto još uvek govorimo o budžestskim – najboljim – studentima u Srbiji, red je da se osvernemo i da odluku Ministarstva prosvete da se uslov za dobijanje studentske stipendije podigne sa proseka 8.5 na 9.00. Ako imamo u vidu troškove kojima su studenti iz unutrašnjosti izloženi, jasno je da im nekoliko hiljada dinara mesečno, koliko država “velikodušno” odvaja za svoje mlađe na kojima svet ostaje, može mnogo pomoći. Ono što je nejasno je razlog izlaganja akademaca povećanom pritisku “trke za ocenama”, pod kojim će se neminovno dogoditi situacija u kojoj će mnogi od njih učiti za stipenije, a ne za znanje.
Dok se, sa druge strane, neki uzorni akademci sa privatnih fakulteta i odgovarajućim merama, zapošljavaju u javna preduzeća. Za platu od 100.000 dinara.
Istovremeno, banke u trci za klijente šire ponudu usluga svakog dana, pa je jedna od tih novina i studentski kredit.
Izvor: telegraf.rs
