24. mart 2012. DRUŠTVO – Rukovodeći se oprobanom metodologijom da samo beskonačno ponavljanje “vizije razvoja” i “velikog interesovanja investitora” može dovesti do stvarnog ulaganja i napretka, podmirene i snishodljive medijske ispostave stranaka, predvođene agencijama Beta i Tanjug, u sadejstvu sa specijalnim medijskim jedinicama B92, Večernje novosti i pratećim vodom Danas, krenule su u novi ciklus zamajavanja građanstva. Posle otkrića neprebrojnih prirodnih nalazišta zlata, srebra, uljnih škriljaca, vetra, litijuma, LCD televizora i izgubljenih stvari (jedino Dražu nisu našli), bilo je logično da, u narednoj fazi sveopšte srpske predizborne renesanse, akcenat bude bačen na proizvodnju, kakvu nego industrijsku, onu koja jedino i priliči liderima iz regiona Vračara, Starog grada i drugih basena iz naših atara.
Čast da prvi objavi još jednu predizbornu radost imao je Tanjug koji je vantelesno saopštio da je “United Group SA”, holding iz Luksemburga sastavljen od Rusa i Čeha, “zainteresovan za investiranje u Železaru Smederevo”, verujući neupitno potpredsedniku Vlade Jovanu Krkobabiću, jednom od najvećih stručnjaka za sve i svašta.
Ne želeći da zaostanu u predizbornim zaslugama i i izostanu iz postizbornog čerupanja Srbije, brže-bolje su se reaktivirale Večernje novosti, B92 i Danas, donoseći senzacionalno “pozitivnu energiju” u vidu prekrasne i proverene vesti “Ukrajinski milijarder hoće Železaru!”
“Trku za preuzimanje smederevske Železare vode tri svetska proizvođača čelika. Čini se da će Vlada sudbinu čeličane poveriti ukrajinskoj kompaniji ‘Donjeck stil’”, pišu Novosti, savršeno svesne velike slabosti režima, njegove bezgranične ljubavi prema svakojakim tiranima ovog sveta, pa tako i Lukašenku, krasnom čoveku koji će pre ili kasnije završiti u Tašmajdanskom parku.
Za razliku od Novosti, stožerni B92 se ne zadržava na korporativnim elementima, već akcenat baca na ljudski lik čelične industrije i predstavlja vlasnika “Donjeck stila”, vrednog i poštenog ukrajinskog magnata Viktora Nusenkisa, divnog čoveka koji je, izgleda, u nekim rodbinskim vezama sa Dabić Rašom, što otvoreno ne reći – i kitom našom.
“On je šesti najbogatiji čovek ove zemlje, a osim čelikom, bavi se i eksploatacijom ruda i poljoprivredom”, piše B92 o svestranom ukrajinskom Miškoviću, naglašavajući da je ovaj tajkun, skromno počinjući biznis u zemlji gde prebijaju žene, dogurao čak do Forbsove liste bogataša, jedinog spiska koji uvažavaju ovdašnji bednici pod kodnim imenom “glasači”. I ne samo to! B92 ističe ono najvažnije za uspeh najavljene investicije: “Njegovo ime često se vezuje i za Rusku pravoslavnu crkvu, jer važi za jednog od najuticajnijih ktitora!” Na samom kraju teksta, međutim, B92 silovito i neoprezno skače u sopstvena usta, demantujući sopstvene i Tanjugove besmislice: “Ipak, trenutno su male šanse da ova ukrajinska kompanija kupi nekadašnji “Ju-Es stil Srbija”.
Ošamućen i mamuran od investicionog cunamija koji će preplaviti celu Srbiju, oglasio se i nekakav Fiskalni savet koji nitko ne jebe tri odsto, i stidljivo priopćio da su “izborna obećanja loša po budžet”.
“Apelujemo na sve političke stranke da tokom izborne kampanje ne daju nerealna obećanja koja mogu dodatno da ugroze javne finansije. Reč je o predlozima koji podrazumevaju smanjenje nekih poreza ili povećanje rashoda. Situacija je već dovoljno ozbiljna. Državna dugovanja će do kraja godine premašiti 50 odsto bruto domaćeg proizvoda. Probijanje granice javnog duga od 45 odsto BDP-a nije kratkoročnog karaktera, pa takvo stanje zahteva od buduće Vlade i saziva skupštine, hitne mere i to već uz rebalans budžeta za ovu godinu, koje će predviđati oštro rezanje rashoda, ali i delimično povećanje prihoda, upozoravaju iz Fiskalnog saveta. Prioritet buduće vlade, bez obzira na to koje će je stranke činiti, mora da bude osetno i naglo smanjenje minusa u budžetu, kako bi se usporio, a potom i zaustavio rast javnog duga. To je i zakonska obaveza kreatora ekonomske politike, ali i uslov za produženje aranžmana sa MMF-om, nastavak evrointegracija i što je najvažnije – to je suštinski uslov za sprečavanje dužničke krize zemlje”, cvili Fiskalni savet, sa malim šansama da to bilo ko čuje u predizborno raspamećenoj Srbiji Borisa Tadića.
Država Srbije je krajem januara 2012. od američke kompanije U.S. Steel “otkupila” železaru iz Smedereva za jedan dolar, predstavljajući taj objektivni krah kao subjektivni uspeh Vlade i preduzimljivog premijera. Ju es stil je pobegao glavom bez obzira iz Srbije zbog gubitaka koje je napravila železara u kojoj je zaposleno oko 5.500 radnika, a Vlada Srbije u doba krize, kad mu vreme nije, traži strateškog partnera za smederevsku čeličnu krhotinu.
Branislav Jelić
Izvor: e-novine.com
