30. maj 2017. DRUŠTVO – Izvor: Večernje novosti – Zaveštanja smederevskih dobrotvora 19. veka davno su izbledela, njihova dobročinstva uglavnom zaboravljena, grobovi urušeni, a zabrinjava činjenica da su i njihova imena i dela nepoznata generacijama Smederevaca.
Odlukom smederevske opštine, koja je potvrđena Ukazom kralja Aleksandra Karađorđevića, za dobrotvore su proglašeni prota Milutin N. Banić, Dina Mančić, Ljubica Mančić, Stevan Kuzmanović Kršljanin, Petar Spasojević, Stevana Đorđević Bižo, Jova Rašić, Gaja Čupić i dr Milutin Niketić.
Svi oni su svoju imovinu zaveštali gradu i osnovali fondove za sirotinju i siromašne đake. Do kraja Drugog svetskog rata sredstva su namenski trošena, a služen je i parastos svakog 15. maja, zapisano je u knjizi “Testamenti”.
Kasnije, imena ulica su promenjena, fondovi ugašeni, mnoga zaveštanja ostala su neispunjena, a grobovi zapušteni. Staro groblje, formirano oko srednjovekovnog Hrama uspenja Presvete Bogorodice, danas je memorijalni kompleks čije jezgro čine crkva iz 15. veka, kapela Dine Mančića i Spomen–kosturnica sa zvonikom. Mnogi nadgrobni spomenici, među njima i grobnice dobrotvora, srušeni su, a neki su završili kao ploče za stazu ili stepenište.
Dobrotvor Dimitrije Dina Mančić (1827-1882) zaveštao je testamentom deo svoga imanja sa kafanom “Markićeva” za podizanje Gimnazije. Imanje je platio 6.000 dukata, što bi danas bilo oko 20 kilograma u zlatu. Po skicama znamenitog arhitekte Milorada Ruvidića iz 1904. godine, na mestu nekadašnje kafane podignuta je Gimnazija. Testamentalni uslov izgradnje bio je da se na zgradu stavi natpis “Gimnaziju podigao Dina za spomen njegov i njegove žene Ljubice”. Ovaj natpis nikada nije postavljen.
Kapela Dine Mančića iz 1884. godine napravljena je na Starom groblju. Delo je čuvenog arhitekte Aleksandra Bugarskog. Na kripti je gomila građe, prašnjavih dasaka, džakova sa cementom. Kovčezi dobrotvora su svojevremeno otvoreni i poharani. Kapela je pod ključem i katancem, ali niko od nadležnih ne zna gde je ključ i ko ostavlja materijal u kripti jednog od najznamenitijih Smederevaca.
Mančić ima svoju ulicu u Smederevu, dugačku jedva stotinak metara.
Devetnaesti vek, naročito druga polovina, bio je doba procvata trgovine u Smederevu. Bogaćenje trgovaca dovodilo je do darivanja zadužbina gradu. Među njima svakako je najmoćnija zadužbina Stevana Kuzmanovića Kršljanina, višespratnica, na uglu današnjih ulica Dimitrija Davidovića i 17. oktobra.
Nakon Drugog svetskog rata njena autentična fasada je izmenjena nauštrb ideja arhitekture socrealizma. Nikada na zadužbini Stevana Kuzmanovića nije postavljena tabla sa natpisom o ktitoru. Smederevci ni danas ne znaju ko je bio Kuzmanović. U svoje vreme imao je ulicu, ali sada je nema.
Na mestu gde se nalazila kuća poslednjeg u nizu smederevskih dobrotvora Milana Jovanovića Stojimirovića, u kojoj je počeo sa radom i smederevski muzej, nema nikakvog traga o njegovom životu i postojanju, o spomeniku i da ne govorimo. Nema ga ni sam graditelj srednjovekovnog Smedereva, despot Đurađ Branković. Zapušten je i grob Stevana Kuzmanovića na Starom smederevskom groblju.
Tasići u Smederevu
U Istorijskom Arhivu Smedereva pohranjene su Crkvene knjige u kojima su upisivani svi rođeni i umrli u Opštini (Parohiji) Smederevo, unazad možda i 3-4 veka !
U traženju svojih korena, ja sam pošao od mog oca Dragoslava Tasića (zvani Draga Calion, i Doktor Cale – alas i matroz), koji je rođen 1906.godine u Smederevu. Najpoznatoji Tasić, Draga Calion, je naše četrvrto (IV) koleno Tasića u Smederevu.
Njegov (Dragin) otac Života Tasić (zvani Žika Ćora – Solunski borac – alas, trgovac ribom i kasapin) – je moj deda, i on predstavlja treće (III) koleno Tasića u Smederevu.
Otac moga dede Živote, Pavle Tasić (zvani Ludi Pavle – alas i trgovac ribom) – je moj pradeda, i on je drugo (II) koleno Tasića u Smederevu.
Otac mog pradede Pavla, Petar Tasić (zvani Tasa kasapin – alas, trgovac ribom i kasapin) – je moj čukundeda, koji je po Crkvenim knjigama Rodonačelnik nas Tasića u Smederevu. Naime, on je od nas Tasića prvi upisan njima. Praktično, po tim Crkvenim knjigama, on je prvo (I) kolena nas Tasića u Smederevu.
Po tom rodoslovu ja, Nikola Tasić (zvani Cale), rođen 1945. godine. – peto (V) sam koleno Smederevaca, a moja deca (ćerke Jelena i Katarina) su šesto (VI), dok su moji unuci (Milan, Milica, Petar i Staša) sedmo (VII) koleno Smederevaca. Ponosan sam na tu činjenicu i „pravim se važan“ !
Odkud potiče poreklo prezimena Tasić ? Odkud potiču svi moji Tasići, odkud smo i kad došli u Smederevo – nisam uspeo da nađem dokumeta, ali sam video i pročitao poreklo čoveka, koji igrom slučaja ima isto ime i prezime kao i ja, ali je mnogo poznatiji i značajniji u Srbiji od mene.
Prof. dr. Nikola Tasić (rođen 1932.god. u Beogradu), je čuveni arheolog – balkanolog, naučni savetnik i direktor Balkanološkog instituta SANU, redovni profesor Filozovskog fakulteta u Novom Sadu, član SANU i Evropske akademije nauka i umetnosti.
Akademik Nikola Tasić, u jednom mandatu bio je i direktor Narodnog muzeja u Beogradu. On je, istražujući svoje korene, došao podataka i saznanja da je poreklo prezimena Tasić – Cincarsko iz Grčke sa ostrva Tasos.
Nikola D.Tasić Cale Smederevo
Dipl.maš.inženjer (U penziji) 11.12.2013.god.
Ul.Dine Mančića 4/7.
RS-11300 Smederevo
Srbija
Tel/Fax: 026/621 622
Mobile: 063/379 399
E-Mail: nikola.tasic@eunet.rs
Dragi moj Smederevcu,
Od kad sam u penziji rešio sam da nešto više kažem (napišem) o našem Smederevu. Pre četiri godine objavljena moja knjiga o starim Smederevskim ribarima -„Alas nema tri osmice“-.Posle toga počeli su da izlaze i moji članci na Internetu, Portal SDCafe !
U suštini ja sam srećan i zdrav čovek, te dok me služi “memorija pamćenja”- ja ću pisati. Razlog više za to su i ljudi koji vole i cene ovo što ja radim. Inače, ja pišem knjigu – “Prekinuta ljubav Jezave i Dunava”- čiji će ovo biti neki delovi. Evo mojih članaka, koji su već objavljeni na SDCafe-u ! Samo na GOOGLE ukucaj ove naslove, ili pogledaj donji deo i otvori NAŠE PRIČE :
* Svi smederevski bioskopi,
* Jezava – ubijena reka,
* Od Micine putanje do Koltoka,
* Prevoz putnika preko Dunava…do Mosta,
* Smederevske plaže – Od Kamenjara, na Jezavi do Bazena kod Ciglane,
* Otkrivena spomen ploča Čika Paji u Tehničkoj školi u Smederevu,
* Mostovi na Jezavi,
* Jovica Cokula i Vojne parade,
* Dan Dunava i Draga Calion,
* Smederevsko Pristanište,
* 50 Godima Mature Tehnička škola Smederevo,
* Brod Srbija kao simbol jednog doba u Smederevu, zeljko@sdcafe.rs
* Smederevske Dunavske dizalice,
* Smederevski most na Dunavu postojao još pre 100 godina ?!,
* Smederevo ima dve Dame – jezavsku i dunavsku.
* Ratko Mihajlović – “Foto sportista”.
* Prvi smederevac u Mirovnoj misiji UN na Sinaju u Egiptu 1960.godine,
* Prvi smederevski taksista Dimitrije Antić Mita Mečka.
*Javne česme u Smederevu kroz vreme,
* Dunavski ribarski čamci u Smederevu,
* Ribarske mreže i alati – neko alovom a neko bućkom,
* Smederevske posleratne kafane,
* Sećanje na stare Smederevce – Ribar Dragoslav Tasić Draga Calion
* Sećanje na stare smederevce- Inženjer Dobrivoje Marković Doba
* Smederevski toponimi u slici i reči, Fejsbuk str.- ULICA SEĆANJA
* Sećanje na stare smederevce – Vajar Selimir Jovanović Sele
*Sećenje na stare Smederevce -„Direktor“ Dragoljub Manić Dragan
Železara
ž* Šta je Železara, gde se, šta se i kako tamo radi?,
ž* Važne posete za Železaru,
ž* Odličan projekat koji nikad nije sproveden! Projekat toplifikacije Smedereva
Sport
s* Gde smo danas – a gde smo nekad bili !,
s* Brodarski klub Metalac slavi 70-ti rođendan,
s* Smederevski olimpijci,
Ako se ovo tebi dopadne, voleo bih da i drugima preporučiš,
Srdačan pozdrav,
Nikola Tasić Cale