22. septembar 2011. KULTURA – U pretećem programu 45-tog Beogradskog internacionalnog festivala pod nazivom BITEF polifonija u Ustanovi kulture „Vuk Karadžić“ predstavljen je film o projektu i predstavi „Brat“. Predstava je nastala u koprodukciji smederevskog pozorišta PATOS, Romskog informativnog centra DROM i italijanskog teatra Koreja iz Lećea, a film je nastao tokom rada na ovom komadu i prilikom igranja u Italiji. Najzaslužnija za snimanje filma je urednica u Dramskom programu Radio-televizije Srbije Dragana Bošković.
Nakon projekcije filma održan je razgovor sa učesnicima projekta čija je moderatorka bila Dragana Bošković, želeći da se prisutnom publikom podeli ono što su najvrednija iskustva mladih ljudi koji su učestvovali u ovom projektu.
Zatim je usledila veoma uspešna pozorišna radionica sa svima koji su te večeri bili prisutni koju je vodila Ljubica Beljanski-Ristić.
Urednica BITEF polifonije Ljubica Beljanski-Ristić istakla je da Smederevo ima ozbiljne pozorišne potencijale.
– Smederevo ima velike potencijale i najvažnije je da se to podrži zvanično, sistemski i da se otvore prostori za ovakvu vrstu rada. Jako mi je drago što je gradonačelnik Smedereva bio večeras. Juče se upravo pričalo o tome kako ljudi iz vlasti nisu zainteresovani da dolaze, a on je došao večeras i rekao je nešto što ovi ljudi nisu znali i mislim da je to posebno značajno da se oseti ta podrška. Tada ste uradili pola posla i onda je svako uradio neki svoj deo i mislim da je to jako važno.
Projekciji filma, razgovoru i radionici juče u Beogradu prisustvovali su radnici beogradske Čistoće, inače romske nacionalnosti. Želja je da se pokrene novi pozorišni projekat, ističe Ljubica Beljanski Ristić.
– Večeras se desila jedna interakcija, jer svi su učestvovali u radionici i to kao da je jedna potpuno normalna stvar da se uradi. Sticajem okolnosti, nismo ovako planirali, bolje je ispalo nego što smo planirali sa saradnjom. Mislim da se dešavaju neka mala čuda i da je upravo taj neki rad koji je prethodio svemu ovome što je danas bila prezentacija to i omogućio. I mislim da je zato strašno važno otvarati prostore delovanja, raditi, a onda negde izađu sve te vrednosti, sve te značajne stvari same od sebe, ne morate nikoga da terate, jer ljudi osećaju potrebu da se time bave i mogu da osete pun smisao i značenje toga što rade.
