03. novembar 2015. SPORT – Siniša Mašović, predsednik Streljačkog saveza Srbije pokrenuo je incijativu da se obnovi jedna divna, skoro vek i po duga tradicija, da najviši državni zvaničnici, krunisane glave i predsednici države budu pokrovitelji i daruju državnog šampiona u najviteškijoj disciplini streljaštva, gađanju vojničkom puškom.
Iz Generalnog sekretarijata predsednika Srbije Tomislava Nikolića, stiglo je u kancelariju Streljačkog saveza Srbije pismo čiju sadržinu prenosimo u celini, a potpisao ga je generalni sekretar Nedeljko Tenjović:
Poštovani gospodine Mašoviću,
Imam zadovoljstvo da Vas obavestim da je predsednik Republike Srbije gospodin Tomislav Nikolić prihvatio Vaš poziv da bude pokrovitelj tradicionalne srpske streljačke discipline navedene u Vašem pismu.
Tako je posle skoro 15 godina, na radost svih strelaca i streljačkih radnika, ponovo ustanovljeno visoko pokroviteljstvo nad šampionatima države i darovanje šampiona.
Predsednik Tomislav Nikolić je dobitnik visokog priznanja „Zlatne mete“ povodom 125 godina od osnivanja Streljačkog saveza Srbije. U decembru 2012. uručio ga je tadašnji predsednik Streljačkog saveza Srbije Obrad Stevanović u Domu Narodne skupštine u prisustvu velikog broja uglednih zvanica, velikana streljačkog sporta, trenera i strelaca.
– Kao dečak imao sam prilike da biram da li ću da se bavim streljaštvom, šahom ili atletikom u DTV Partizan – rekao je tom prilikom Tomislav Nikolić u pozdravnoj reči. – Opredelio sam se za atletiku. Ovo priznanje me je na neki način obavezalo da pomognem streljačkom sportu, kao što su to činili i moji predhodnici i ja vam obećavam da ću vam pomoći. Čestitam vam i zahvaljujem vam se na svemu što ste dali srpskom sportu.
Pokrovitelji u streljačkom sportu bile su, od osnivanja prve Beogradske streljačke družine 1865. i Streljačkog saveza Kraljevina Srbije 1887. u Kragujevcu, sve krunisane srpske i jugoslovenske glave i predsednici država.
Još 1880. kralj Milan Obrenović je „pružao veća pomoćna sredstva družinama“ i bio pokrovitelj „zemaljskih gađanja“ (državnih šampionata).
Takođe, kralj Aleksandar Prvi Obrenović je 1894. bio pokrovitelj Saveza streljačkih družina u Kraljevini Srbiji i „zemaljskih gađanja“. On je 1894. upravo pred „zemaljsko gađanje“ u Nišu odlikovao Ordenom Dvoglavog Belog orla petog reda Milana P. Živkovića potpredsednika Beogradske streljačke družine, a ordenom Takovskog krsta petog reda još petoricu streljačkih radnika, između ostalih i igumana Partenija, predsednika Sukovske streljačke družine.
Ostalo je zapisano u „Streljačkom glasniku“ iz 1926. da je 1911. „predsednik Streljačkog saveza bio prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, a da je je kralj Petar Karađorđević kao zaštitnik saveza „davao svake godine skupocene nagrade za streljačke utakmice“ i da je na „zemaljskom gađanju“ 1911. učestvovalo više od 1.200 strelaca.
U tekstu u broju 3. i 4. „Streljačkog glasnika“ iz 1926. pod naslovom „Kako su nas smatrali“ piše da se i u tajnoj knjizi austro – ugarske vojske „Die Serbische und Montenegrinische Arme“ iz 1912. govori o srpskom streljačkom sportu:
„Od sva tri roda oružja, pešadija je najbolja. Srpski seljak ima sve osobine jednog dobrog pešaka, izdržljiv je u hodu i voli oružje. Otuda je uprava Streljačkog saveza mogla tako lako da proširi poslednjih godina streljački pokret u celoj zemlji. Taj pokret je uzeo takve razmere da se sa njim mora ozbiljno računati kao sa jednim uticajnim faktorom na sve odlične osobine srpske pešadije“. Na kraju se u tekstu zaključuje da „kada se inače otpornoj i izdržljivoj osobini srpskog seljaka doda još i usavršenost u streljaštvu, onda se srpski vojnik može svrstati u red vojnika naprednijih evropskih država“.
Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević je bio pokrovitelj proslave 60 godina prve Beogradske streljačke družine 1925, zaštitnik Glavnog streljačkog saveza i Beogradske streljačke družine i pokrovitelj 16. „zemaljskog gađanja“ u Beogradu 1927. Za proslavu 60 godina obezbeđen je značajan nagradni fond od 60.000 dinara. Visoki zaštitnik Saveznih streljačkih družina bila je i kraljica Marija.
Od 1932. na svakom „zemaljskom gađanju“ dodeljivan je pehar za „utakmicu između saveznih družina“ (pandan ekipnom prvenstvu) čiji je darodavac bio kralj Aleksandar Prvi, a ekipu su činila petorica strelaca.
Vojska je bila, uz državu, najveći pokrovitelj savezu i streljačkim družinama dajući, ili besplatno ili uz veliki popust, puške i municiju. Ministarstvo saobraćaja je za svako „zemaljsko gađanje“ davalo veliki popust na železnici za strelce.
Posle Drugog svetskog rata, ustanovljeno je darovanje i visoko pokroviteljstvo predsednika Josipa Broza Tita na takozvanoj „Pobednoj meti“. Prvi šampion Jugoslavije vojničkom puškom 1947. bio je Milan Čukić iz Beograda koji je od Tita dobio na dar zlatnu plaketu. Od 1948. uvedena je „Titova meta“ u pojedinačnom i ekipnom takmičenju vojničkom puškom u disciplini 3 puta 40 metaka (1948. i 1949) i, potom, 3 puta 20 metaka. Pojedinačnom prvaku dodeljivan je lični dar predsednika Tita, a ekipi prelazni pehar Maršala Tita. Od 1972. ukinuta je „Titova meta“ za vojničku pušku i lični dar i ekipni pehar dodeljivani su za serijsku MK pušku, jer je Međunarodna streljačka unija ukinula te godine vojničku pušku iz svog programa.
Prvi osvajač ličnog dara predsednika Tita na „Titovoj meti“ (najčešće zlatni ručni sat) bio je 1948. Momir Marković, a prelazni pehar Maršala Tita osvojila je reprezentacija Srbije. Poslednji put takmičenje je održano 1980. ali standardnom vazdušnom puškom i pobedila je legenda Zvezdare i Partizana Gordana Jojić Nikolić. Najviše Titovih ličnih darova osvojio je Srećko Pejović, sadašnji sportski direktor SS Srbije, čak šest uzastopnih od 1974. do 1979. i to četiri puta zlatan sat, jednom karabin sa posvetom i jednom veliki zlatnik.
Ekipno, najviše pehara Maršala Tita poneo je „Novi Sad 1790“, deset. Prelazni pehar dodeljivan je do 1992. kada ga je osvojio Centar iz Podgorice i ostao je u vitrinama tog kluba. Beogradski Voždovac bio je osvajač 1991.
Posle raspada Jugoslavije 1992, pokroviteljstvo je obnovljeno 1996. kada su šampione države darovali predsednici Zoran Lilić i potom Slobodan Milošević. Prvi dobitnik zlatnog sata 1996. bio je Živomir Kazaković. Dvostruki dobitnik ličnog dara predsednika bio je Vasilije Groza iz beogradskog „Krcuna“ 1997. i 1999. Drugi put mu je pripao zlatni „lonžin“ lični dar Slobodana Miloševića. Osvajač ličnog dara 1998. bio je Saša Nikolić. Poslednje pokroviteljstvo bilo je 2000. i dobitnik ličnog dara Slobodana Miloševića je bio Saša Soboljev.
Ove godine Šampionat Srbije vojničkim oružjem (poluautomatska puška – „papovka“ i vojnička puška – dve discipline 20 ležeći i trostav 3 puta 10 metaka) održan je u Trsteniku. Šampion „papovkom“ bio je Tibi Čisar iz zrenjaninskog „Bečkereka 1825“. Vojničkom puškom 20 ležeći prvak je bio Radiša Borisavljević iz družine „Boško Petrović“ (Ivanjica) a u trostavu Novica Petrović (Smederevo).
„Papovkom“ ekipno je slavio zrenjaninski „Bečkerek 1825“ a vojničkom puškom obe titule pripale su Smederevu u čijim ekipama je bio i predsednik SS Srbije Siniša Mašović.
