31. decembar 2011. KULTURA – Orfejevi tragovi u četvrtom ovogodišnjem broju smederevskog časopisa za književnost, umetnost i društvena pitanja, Mons Aureus, br. 34/2011, predstavljaju poeziju Vladimira Visockog (prepev Biljane Čolić Biljanovski), Milivoja Pejčića, Jevrosime Ristović, Mire Cvetković. Zabeležene su i pesme Obrena Ristića i Vladana Petkovića nagrađene na Smederevskoj pesničkoj jeseni.
U Skriptorijumu objavljujemo prozu Zorana M. Mandića, Dragoslava Simića, Jadranke Čavić i Sergeja Stankovića.
Aristotelov durbin na prvom mestu donosi tekst makedonskog akademika Sanda Stojčevskog o knjizi Sretena Ugričića Bog jezika i druge priče. Marko Nedić studiozno tumači pripovetke Dragana Dragojlovića, a Mileta Aćimović Ivkov poeziju ovogodišnjeg dobitnika nagrade Zmaj Ognjeni Vuk Milosava Tešića, posebno osvetljavajući nagrađenu zbirku Mlinsko kolo. Prilog Milice Jeftimijević Lilić, kroz predstavljanje knjige Danice Diković Ćurguz, upoznaje nas i sa švedskom književnošću i najznačajnijim njenim predstavnicima. Knjigu eseja Anđeoska ruda naše sugrađanke Vere Horvat visoko vrednuje Dušan Stojković. Ovaj blok zaokružuje se prikazima izdanja Narodne biblioteke Smederevo: Voja Marjanović predstavlja „autobiografsku hroniku“ Aleksandra Stanojevića, a Ljubiša Đidić knjigu pesama o Smederevu Milosava Buce Mirkovića.
U Fokus ovoga puta stavljamo tri na prvi pogled nepovezane teme, ali koje, svaka iz svoga ugla, osvetljavaju aktuelne društvene, etičke, religijske, kulturološke ili lingvističke nedoumice. Igor Živkovski ispituje odnos zakona i pravednosti; Živica Tucić raspravlja o stavu crkve prema kalendaru; Dragoslav Graočankić polemiše o validnosti tzv. treba-norme.
Godovi su posvećeni Ivi Andriću i jednoj od najpoznatijih njegovih pripovedaka (Marina Kovačević, O neobičnosti pripovetke ‘Jelena, žena koje nema’).
Velimir Mladenović sistematično pristupa povezanosti Viktora Igoa i Srba (Baština).
Mons Aureus je zabeležio dve besede laureata ovogodišnje Pesničke jeseni, Milosava Tešića i Džona F. Dina (Besede).
Scena je posvećena Tvrđava teatru, manifestaciji koju Branislava Liješević označava kao „jednu kulturnu misiju više“.
Sanja Domazet nadahnutim esejem otkriva visoke domete fotografske umetnosti Žike Ranisavljevića.
Gradimir Stojković blok Dobro, namenjen književnosti za decu, započinje kritičkim, polemično intoniranim osvrtom na izdavačku politiku u ovoj oblasti, a zatim čitaocima preporučuje pesme i prozu Jasne Milenović, Danijele Kostić i Ane Pavlović.
Ekslibris, kroz prilog Jelene Jeremić, afirmiše jedan vid delatnosti smederevske biblioteke (značaj rada ogranaka u selima).
