19. februar 2013. HRONIKA – Policija u Smederevu nedavno je podnela krivične prijave protiv 13 osoba zbog sumnje da su seksualno iskorišćavali maloletnice iako su znali za njihove godine.
Oni se terete da su, koristeći teške materijalne, socijalne i porodične prilike žrtava, vrbovali maloletnice od 15 i 16 godina. Napravili su katalog devojčica, fotografije i video-snimke, dogovarali vreme, mesto, vrstu usluga i cenu, piše Dnevnik.
Prema pisanju tog lista, osumnjičeni su usluge devojaka naplaćivali od 2.000 dinara do 5.000, od čega bi žrtvama povremeno davali polovinu sume. Devojčice su seksualne usluge pružale u privatnim stanovima i kućama, motelima i hotelima, kao i na privatnim zabavama.
Tokom prošle godine u Srbiji je identifikovano više od 70 žrtava trgovine ljudima, mada se pretpostavlja da je taj broj višestruko veći. Maloletnici čine 50 odsto žrtava, a očekuje se da će se taj negativni trend nastaviti i ove godine. Najmlađa žrtva trgovine ljudima identifikovana u Srbiji je devetogodišnja Avganistanka.
Marko Šijan iz Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima kaže da je ta devojčica pod prinudom radila na magistralnom putu, da je pored nje bio njen “trafiker” koji je pregovarao o ceni s raznim vozačima kamiona te da je ona imala po sedam-osam mušterija dnevno.
Maloletnice imaju ogroman problem i dok pod prisilom “trafikera” obavljaju posao, ali i posle izlaska iz lanca prostitucije jer često trpe nasilje celog života. Naime, one nastavljaju da budu marginalizovane, a kasnije od sredine u koju se vraćaju i diskriminisane.
Marijana Savić iz nevladine organizacije “Atina” objašnjava da se maloletnice koje su bile u lancu prostitucije često vraćaju roditeljima zbog kojih su i završile u prostituciji i postale žrtve trgovine. Ona dodaje da se deca – žrtve trgovine plaše “trafikera”, ali i toga kako će sredina reagovati.
Deca zarobljena u lancu prostitucije – osim ako ih neko od državnih organa ne otkrije i ne oslobodi – zbog situacije u kojoj su se silom prilika našla, ćute i trpe. Veoma je malo njih koji pokušavaju sami da se izvuku iz blata u koje su uvučeni jer nemaju rešenje šta i kako dalje. Problem predstavlja i to što “trafikeri”, po pravilu, kod nas dobijaju minimalne kazne, pa se posle kratkog vremena nađu na slobodi i pronalaze one zbog kojih su robijali i često ih kažnjavaju tako što ih opet vraćaju u posao, odnosno prostituciju.
Iako spada u teška krivična dela, trgovinu ljudima nije lako dokazati, jer žrtve često menjaju iskaz kada se nađu oči u oči sa zlostavljačima. Tada zaplašene maloletnice često kažu da su dobrovoljno otišle s optuženima i policija mora da odustane od daljeg postupka, jer nema iskaz oštećene strane.
Od ukupnog broja registrovanih slučajeva trgovine ljudima, gotovo četvrtina se dogodila u Novom Sadu. Naime, u Novom Sadu je zabeleženo čak 20 slučajeva, a gotovo polovina prinuđenih na bavljenje prostitucijom su deca.
Mada se od pre tri godine zakon bavi i korisnicima usluga, odnosno onima koji pristaju na to da plate seksualne usluge maloletnim devojčicama i dečacima, oni i dalje ostaju daleko od ruke pravde. Njihova krivica je bila predmet svega nekoliko krivičnih prijava, ali nema nijedne pravosnažne presude protiv njih.
Izvor: Dnevnik
