Još se ne zna sudbina Železare


12. novembar 2013. PRIVREDA – Niko u Vladi nije spreman da prognozira šta će biti sa Železarom u Smederevu niti da preporuči rešenje, jer je izvesno da državno vlasništvo ne može biti trajno.

Kako piše Danas, činjenica je da bi gašenje ovog giganta koštalo mnogo više nego očuvanje proizvodnje, a u prilog tome je i stav da je industrijalizacija Srbije neophodna.

Čini se da je konačna odluka još daleko jer se za sada razmatraju razni modaliteti daljeg statusa tog sistema, ali iz pozicije da se obezbedi višegodišnje funkcionisanje.

U samoj Železari veruju da postoje realne mogućnosti za dalji razvoj, a podsećaju ne samo na tradiciju i znanje nego i na to kako se njen rad čak i pod smanjenim kapacitetom reflektuje na ekonomske parametre.

Ističu da se u poslednja tri-četiri meseca radi sa jednom visokom peći, a kada je ona potpuno uposlena, Železara u ukupnom društvenom proizvodu učestvuje između 0,7 i jedan odsto. Van granice se plasira od 75 do 85 odsto proizvodnje, a u vreme kada je radila punim kapacitetom, od 2006. do 2008, učestvovala je sa 10 do 12 odsto u ukupnom izvozu Srbije.

Sa jednom visokom peći vrednost njenog izvoza po sadašnjim cenama je oko 500 miliona dolara godišnje, što je svrstava na mesto najvećeg ili u sami vrh liste izvoznika.

Uz to, domaći kupci proizvoda Železare dobijaju veliku fleksibilnost u obezbeđivanju repromaterijala. Oni ne moraju da vezuju sredstva u velike zalihe, dobijaju kvalitet kakav im ne obezbeđuju ukrajinske i ruske železare, a koji u zapadnoevropskim železarama moraju plaćati znatno skuplje i imaju mogućnost da utiču na prilagođavanje kvaliteta njihovim specifičnim potrebama.

“Pri radu jedne visoke peći punim kapacitetom plaćamo Srbijagasu oko 4,5 miliona dolara mesečno (oko 50 miliona dolara godišnje). Elektroprivredi Srbije obezbeđujemo oko 3,5 miliona dolara mesečno (oko 40 miliona dolara godišnje), Železnici Srbije oko milion dolara mesečno (12 miliona godišnje), a Messer Tehnogasu 1,7 miliona mesečno (20 na godišnjem nivou). Takođe, u proteklih pet meseci rada u Železari je angažovano više od 350 domaćih preduzeća koja su po tom osnovu ostvarila preko 40 miliona dolara prihoda”, kažu u Železari.

Dodaju i da bi prema nekim procenama, zaustavljanjem rada Železare, budžet Srbije ostao u proseku bez 6,5 do sedam miliona dolara mesečno i to po osnovu poreza i doprinosa iz zarada i na zarade zaposlenih kao i troškova naknade za nezaposlene, izostao bi, zatim, prihod zaposlenih kod ugovarača koji rade za Železaru i porez i doprinos na njihove zarade, smanjena bi bila i kupovna moć, što bi se odrazilo na prihod od PDV-a.

U Železari su izračunali da je taj gubitak priliva u budžet na nivou ili čak viši od intervencija koje su neophodne kako bi se proizvodnja u tom sistemu održala.

Procena je da bi zatvaranje Železare jednokratno koštalo između 90 i 157 miliona dolara. Ali, državi bi ostao i mesečni trošak od oko 3,5 miliona dolara za obezbeđenje fabrike, održavanje sistema struje, gasa, razne takse, fiksne ugovore… Ukupno, po tim posledicama, koje možda i nisu najbolje procenjene, ali ne odstupaju suviše od realnosti, zaustavljanje fabrike košta mnogo više od pokrivanja gubitaka koje ona u aktuelnim tržišnim uslovima neminovno kreira, kao i većina evropskih i severnoameričkih železara, kažu u Železari.

Oni naglašavaju da se nikako ne bi smeo potceniti značaj Železare za srpsku privredu, niti bi smele da se zanemare posledice zatvaranja fabrike.

Od njenog funkcionisanja zavisi oko 15.000 porodica, prihodi budžeta za poreze i doprinose, prihodi ostalih privatnih i državnih preduzeća kao što su Železnica, EPS, Srbijagas …

izvor: Danas