05. jul 2012. PRIVREDA – Vlada ima najveću snagu za rešenje problema gubitaša upravo po formiranju, jer ne strepi od novih izbora, smatraju stručnjaci.
Da li će nova vlada imati političke snage da se suoči s problemom gubitaša u srpskoj privredi? Videćemo. Njihov broj nije mali i svakodnevno se povećava za neko novo ime. Spisku gubitaša, a to je čak 171 preduzeće koje je u restrukturisanju i koja su u nadležnosti Agencije za privatizaciju, pridodata je i „Železara Smederevo”.
Šta je zajedničko svim ovim preduzećima?
Ona samo troše, uglavnom ne plaćaju poreze i doprinose, a poverioci od njih svoja potraživanja ne mogu da naplate prinudnim putem. S druge strane, od države dobijaju razne vrste subvencija.
Nisu, međutim, samo ova preduzeća neplatiše poreza i doprinosa. Poreska uprava upravo je obnarodovala novi spisak hiljadu najvećih poreskih dužnika iz koga se može saznati da, pored starih neplatiša obaveza poreznicima kakvi su preduzeća u dugogodišnjem stečaju, ima i onih koji su u javnosti pojam „zdravog” preduzeća. Tako je u slučaju kompanije „Centroproizvod”, koju je kao odličan brend u svojoj branši nedavno kupio gigant „Nestle”, u toku postupak po zahtevu za reprogram duga. Na spisku su i auto-prevozničko preduzeće „Lasta”, koje treba da se privatizuje, „Simpo”, koji takođe čeka novog vlasnika po zaključku vlade, „Komgram”, gde je u toku postupak po žalbi…
U 171 preduzeću koja su u restrukturisanju, a nekada su bila uzdanice socijalističke privrede, zaposleno je 63.785 ljudi. U ukupno svim još neprivatizovanim preduzećima radi oko sto hiljada radnika.
Na spisku su IMR, IMT, EI Niš, „Ikarbus”, „Magnohrom”, „Goša”, Preduzeće „Ivan Milutinović”, „Fabrika maziva”, Sistem „Ivo Lola Ribar”, FAP, „14. oktobar” iz Kruševca, „Prva iskra” iz Bariča…Za njih kupaca nema pa nema i eventualno se može prodati samo neki deo imovine.
Prema podacima Fiskalnog saveta, ona imaju značajne resurse i angažuju oko pet milijardi evra društvenog bogatstva, dok su njihovi rezultati izrazito loši. Stvaraju 1,5 odsto BDP-a, godišnji gubici su oko 400 miliona evra, a neizmirene obaveze prema državi i javnim preduzećima iznose oko 1,5 milijardi evra.
Mihajlo Crnobrnja, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, smatra da je najbolje rešenje da ova preduzeća odu u stečaj.
– Ukoliko se isključi politička računica, ekonomija i nauka i praksa kažu da je stečaj najbolje rešenje. Lično sam zagovornik socijalne politike, ali ne tako da se ona vodi veštačkim održavanjem propalih preduzeća u životu. To je najskuplje rešenje, jer njihov opstanak plaćaju, prelivanjem dohotka, oni koji dobro rade. Njih ima smisla pomagati dok ne stanu na noge, ali samo dve, tri godine, ne deceniju kao što se to kod nas sada radi – kaže dekan FEFA.
Crnobrnja podseća da je železara u Smederevu višedecenijski gubitaš i da, kako kaže, proizvodi malo čelika, a puno gubitaka. Kompletno uvozimo sirovine i u finalnom proizvodu samo je rad naš. Nema nikakvog ekonomskog smisla da cela zemlja bude talac Smedereva, ma koliko je bolno da se železara ugasi. Jer, to znači da se nova vrednost stvorena u Nišu, Novom Sadu preliva na taj grad.
Imaju li političari snage i volje da reše problem ovih ekonomskih invalida, kako ih naš sagovornik naziva?
– Ako sada nemaju snage, nikada neće ni imati. Jer, vlada ima najveći kapacitet za promene upravo po formiranju. Izbori joj ne dišu za vratom, a političari dobro znaju da ako poslove ostave za kraj mandata da im je to političko samoubistvo. S druge strane, do kraja mandata mogu da kapitalizuju svoje poteze, a ne da strahuju da će korist imati neko ko, eventualno, formira vladu posle njih – smatra Crnobrnja.
Na podsećanje da nisu samo gubitaši ti koji ne plaćaju obaveze državi, već da to ne čine i sasvim solidna preduzeća, naš sagovornik nema dilemu da je takvo izuzeće moguće samo s dozvolom nekoga u vlasti.
U Agenciji za privatizaciji smatraju da će novavlada u narednoj godini dana morati da odluči o sudbini 100.000 radnika koji rade u pomenutim preduzećima.
– Ta su preduzeća preživela tako što je novac iz budžeta Srbije usmeravan u plate radnika. To je izuzetan balast. Za veliki broj tih industrijskih kompleksa treba sada videti da li je skuplja cena njihovog održavanja u životu ili da se privatizuju kroz stečaj – kaže Vladislav Cvetković. direktor Agencije za privatizaciju.
Po njegovim rečima, veliki broj tih preduzeća nije uspeo da nađe svoje mesto na tržištu ni u bolja vremena kad je bilo kapitala u izobilju, za neka mogu da se nađu parcijalna rešenja, ali i dalje ostaje problem kako da se reši
pitanje 100.000 radnika koji su sada na budžetu, a zna se da više nemaju posla.
Predlog Fiskalnog saveta jeste da se odredi ograničeni perioda od oko dve godine tokom kog bi se rešio status preduzeća u nadležnosti Agencije, uključujući i preduzeća u restrukturisanju, njihovom privatizacijom ili pokretanjem stečaja.
Efikasna primena stečajne procedure, skraćivanje rokova plaćanja, kao i postepeno eliminisanje subvencija za preduzeća koja su u procesu privatizacije, takođe su na spisku Fiskalnog saveta kao mere za rešavanje problema preduzeća u restrukturisanju.
Po njima, nezaobilazno je da se obezbede sredstva za socijalno zbrinjavanje zaposlenih koji će izgubiti posao u procesu privatizacije ili stečaja. Veći deo ovih sredstava mogao bi biti obezbeđen kroz uštede na subvencijama.
J. Rabrenović
Izvor: politika.rs
