05. avgust 2013. HRONIKA – Trinaest gradova u Srbiji ima zatvore u strogom centru. To su Sombor, Subotica, Zrenjanin, Pančevo, Vršac, Smederevo, Kruševac, Kraljevo, Čačak, Užice, Novi Pazar, Prokuplje i Vranje.
Oko 1.500 pritvorenika i osuđenika na kratke kazne nalazi se iza rešetaka usred ovih gradova. U zatvorske ćelije stalno dopiru žamor iz centralnih gradskih ulica, saobraćajna buka i muzika iz obližnjih kafića.
Zvuci violine, klavira i gitare svakodnevno se čuju iz zgrade Okružnog zatvora u Novom Pazaru jer na prvom spratu rade niža i srednja muzička škola „Stevan Mokranjac”. Na drugom spratu smešten je Istorijski arhiv Novog Pazara, a zatvor koristi prostorije u prizemlju.
Osuđenici u Pančevu neprekidno slušaju kako zvuči dnevni i noćni život na slobodi. Zatvor je u pešačkoj zoni, pored gradskog parka, zajedno s tridesetak kafića, restorana, prodavnica i advokatskih kancelarija. Najveće kafanske bašte upravo gledaju na prozore s rešetkama. Gornja prozorska okna su često otvorena, pa se u ćelijama čuju letnje svirke u parku i fanfare tradicionalnog karnevala. Kada dolaze u posetu, s paketima, rođaci zatvorenika čekaju nasred Njegoševe ulice, iz koje se i ulazi u dugačku zatvorsku zgradu, sagrađenu još za vreme Marije Terezije kao kraljevski sudski zatvor. Sa zadnje strane, kroz dvorište, stražari sprovode pritvorenike u sud, koji gleda na glavnu gradsku saobraćajnicu.
U centru Vršca, koji pleni lepotom stare arhitekture, između zgrada osnovnog i prekršajnog suda, nalazi se odeljenje Okružnog zatvora u Pančevu. Obe zatvorske zgrade, u Pančevu i Vršcu, pod zaštitom su Zavoda za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije.
Zatvor i sud u Zrenjaninu smešteni su u istoj zgradi, reprezentativnom zdanju u obliku slova „p” na desnoj obali Begeja, kod Malog mosta, u strogom centru. Subotički zatvor ima šetalište koje gleda na zgradu policije i nalazi se pored železničke stanice, a Kazneno-popravni zavod u Somboru nekada je bio županijska kapela, pa danas ima crkveni toranj u baroknom stilu, koji „probija” krov prednjeg dela zatvora. U istom zdanju je i gradska kuća, a odmah pored je sud.
– Sve te apsane su građene davno, po austrougarskom sistemu, gde su zgrada opštine, sud, policija i zatvor na centralnom mestu u gradu, često u istoj zgradi, s jednim ulazom. Tako je i u Smederevu, Užicu, Čačku, Prokuplju… Imamo u planu da zatvore izmestimo van centra, ali sada nema sredstava za to – kaže Damir Joka, direktor Centra za obuku i stručno osposobljavanje zaposlenih u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde i državne uprave.
Većina ovih zatvora ima takozvane ekonomije na nekoliko kilometara od grada, koje proizvode svinjsko i živinsko meso, jaja, kupus, krompir… Na ekonomijama rade osuđenici koji izdržavaju kaznu u otvorenom tretmanu. Njihove „kolege” u gradu imaju „bolju lokaciju”, ali stroži režim.
– Praktičnije je da pritvorenici budu blizu suda jer je tako jednostavnije njihovo sprovođenje na saslušanja i suđenja. Kada je reč o osuđenicima, u ovim malim okružnim zatvorima su samo oni koji imaju kratke kazne, najduže do godinu dana. Teže kazne se po pravilu izdržavaju u velikim kazneno-popravnim zavodima, u Sremskoj Mitrovici, Nišu i Požarevcu, koji su smešteni van grada ili na periferiji – kaže Joka.
Obično se u okružnim zavorima nalazi po 50 do 60 pritvorenika i isto toliko osuđenih.
– Oni se ne žale na buku u centru grada, niti na muziku iz okolnih kafića, ali se zato žale okolni stanari. Smeta im stalno zavijanje policijskih sirena kada se zatvorenici dovode i odvode – kaže Damir Joka.
Nada se da će u budućnosti biti novca kojim će stare apsane biti pretvorene u galerije i muzeje, a zatvorenici premešteni u nove objekte van gradova. Podseća da ceo zatvorski sistem u Srbiji, sa 11.000 pritvorenih i osuđenih i 4.000 zaposlenih, košta državu 60 miliona evra godišnje.
Izvor: Politika
