06. februar 2012. PRIVREDA – U Srbiji su za nekoliko meseci izbori, i za očekivati je da će strateški partner koji bude zainteresovan, ako ga uopšte i ima, sačekati novu Vladu sa kojom bi mogao da pregovara. Zato novog partnera u Smederevu ne treba očekivati pre dolaska sledeće Vlade. S obzirom na to kakvo je stanje na svetskom tržištu čelika i u toj industriji, stvarno će biti čudo ako se u narednoj godini, pa čak i dve, nađe neko kome će biti u interesu da ulaže u smederevsku železaru
Vlada Srbije je kupovinom smederevske železare uzela u ruku vruć krompir sa kojim ne zna tačno šta će da radi. Da ne postoji jasan plan Vlada je i sama posredno priznala, jer su njeni zvaničnici govorili samo o tome da će se u železari nastaviti proizvodnja, sve ostalo je neizvesno. Iako je premijer Cvetković rekao da železara nije kupljena da bi ostala državna, već da bi je prodali drugom strateškom partneru, nije precizirao koliko bi to traženje partnera moglo da traje.
U Srbiji su za nekoliko meseci izbori, i za očekivati je da će strateški partner koji bude zainteresovan, ako ga uopšte i ima, sačekati novu Vladu sa kojom bi mogao da pregovara. Zato novog partnera u Smederevu ne treba očekivati pre dolaska sledeće Vlade. S obzirom na to kakvo je stanje na svetskom tržištu čelika i u toj industriji, stvarno će biti čudo ako se u narednoj godini, pa čak i dve, nađe neko kome će biti u interesu da ulaže u smederevsku železaru. Najveći svetski igrači u toj industriji nameravaju da u čitavoj 2012. godini smanjuju broj zaposlenih, pa samim tim i proizvodne kapacitete. Tako najveći svetski proizvođač čelika “Arselor Mital” planira da otpusti više od 1.000 radnika u Poljskoj do kraja 2012, i to sve u sklopu plana smanjenja broja zaposlenih širom Evrope. Taj globalni čelični gigant prošlog meseca je potvrdio da ukida 630 od 6.000 radnih mesta u svom češkom postrojenju u gradu Ostrava, kako bi se podstakla konkurentnost, uz dobrovoljni program otpremnine, nudeći zaposlenima platu u periodu od 11 do 24 meseci zavisno od godina radnog staža. U Španiji, gde “Arselor Mital” zapošljava 11.000 ljudi, izbili su protesti prošlog meseca zbog zatvaranja čeličane u Madridu koja zapošljava više od 300 radnika. Kompanija je takođe najavila zatvaranje pogona u Belgiji i Luksemburgu. Kada se sve to zna postavlja se logično pitanje kako srpska Vlada namerava da privuče nekog u Smederevo.
Ono što zabrinjava u vezi sa kupovinom „Ju es stilove“ železare svakako su obmane kojim se Vlada koristi, smatraju ekonomski analitičari. Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju smatra da je premijer Cvetković obmanuo javnost jer je rekao da železara nema dugove prema bankama, što je u javnosti stvorilo utisak da ih nema uopšte.
“Ako nema dugova prama bankama ne mora da znači da ih nema prama dobavljačima, nekim drugim kompanijama. Takođe je obmana da to preuzimanje neće koštati ništa naše poreske obveznike. Upravo su oni ti koji će na sebe da preuzmu dosadašnje dugove, ali i one koje će se stvarati ubuduće”, kaže Pavlović.
On kaže da je „Ju es stil“ iskoristio dobre godine u poslovanju sa čelikom i da je na najavu povlačenja Vlada morala da reaguje profesionalnije.
“U poslu sa čelikom imate cikluse od 15 godina. Tu imate pet dobrih, pet loših i pet godina u kojima teško poslujete. Amerikanci su imali pet dobrih godina i sada odlaze. Smatram da je Vlada morala pre bilo kakve akcije da napravi elaborat u kome bi se videlo pravo stanje u železari, zatim da da pregled kretanja na tržištu, kao i stanja u kojima se nalaze eventualni strateški partneri. Bez toga sve se svodi na slobodnu procenu da li će Vlada naći nekoga, i da li je uopšte trebalo da kupuje železaru za jedan dolar”, navodi naš sagovornik.
Po Pavloviću veliki problem je i precenjen dinar. Da bi proizvodnja u Smederevu bila isplatljiva, i da bi mogla da bude konkurenta na svetskom tržištu, potrebno je i da dinar oslabi.
I Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, smatra da je nemoguće da država nije nasledila dugovanja „Ju es stila“.
“Ne može jedno preduzeće godinama da posluje sa gubitkom, a da nema dugovanja. Po podacima koji su meni bili dostupni, dug je negde oko 650 miliona evra. Znači da duplo prevazilaze vrednost kompanije”, naglašava Kovačević.
Kao jedno od boljih rešenja za Vladu bilo je da je fabrika otišla u stečaj.
“Amerikanci su kupili ′Sartid′ za 23 miliona dolara i to iz stečaja. To je trebalo i mi sada da uradimo, jer bismo onda lakše našli strateškog partnera. Da je otišao u stečaj onda bi poverioci imali gubitak, a ne poreski obveznici. Umesto toga Vlada je kupila železaru i preuzela na sebe sve dugove, ali i čitav proizvodni proces. Ako su Amerikanci imali gubitak imaćemo ga i mi. Zanimljivo je da je Vlada napravila radnu grupu koja treba da održi proizvodnju, međutim, mislim da je bilo celishodnije da su napravili radnu grupu koja bi našla tržište za proizvode iz Smedereva. Ovako ćemo nastaviti da imamo gubitak od po mojim proračunima pola miliona evra dnevno. Kada bismo samo plaćali radnike to bi bio gubitak više nego upola manji”, navodi Kovačević.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Dušan Nikezić, koji je bio na čelu Radne grupe za održavanje procesa proizvodnje u „Ju es stilu”, naglasio je da fabrika neće smanjiti proizvodnju.
“Obim proizvodnje je nešto veći od milion tona čelika godišnje i očekujem da će se to održati, iako je kapacitet fabrike 2,2 miliona tona. Ostaće da radi jedna peć i valjaonica”, rekao je Nikezić.
On je naglasio da smederevska železara nije zadužena nijednim kreditom, ima obrtni kapital i nisu joj potrebne posebne garancije države za buduće kredite.
“Železaru Smederevu je moderna i dobro opremljena firma, sa profesionalnim rukovodstvom, koja trenutno nije zadužena niti jednim kreditom i ima oko 100 miliona dolara obrtnog kapitala. Moguće je da će menadžment te kompanije u narednom periodu zatražiti kredit neke od komercijalnih banaka radi obezbeđenja sredstava za proizvodnju, ali to će biti bez posebnih garancija države, koje inače železari trenutno i nisu potrebne”, navodi Nikezić.
Kada je reč o najvažnijem pitanju koje je Vlada preuzela na sebe – traženje novog strateškog partnera, Nikezić je rekao da je rano govoriti o uslovima koji će mu biti ponuđeni.
“Rano je govoriti o načinu na koji će biti ponuđeno partnerstvo u železari, ali će se sigurno tražiti partner koji može da obezbedi dodatne investicije i dugoročno stabilno poslovanje preduzeća. Do sada se nismo bavili načinom na koji će se ući u pregovore sa potencijalnim partnerima”, konstatuje Nikezić.
Nikezić je rekao da će glavni aduti u tim pregovorima biti veliki infrastrukturni projekti u Srbiji: most Zemun–Borča, gasovod „Južni tok“ i beogradski metro, za šta bi sirovine mogla da obezbedi železara u Smederevu. Na pitanje zašto to nisu bili aduti da se zadrži američka kompanija „Ju es stil“, Nikezić je odgovorio da je odlazak Amerikanaca uslovljen globalnom krizom, a ne stanjem na srpskom tržištu.
Kao jednog od najzainteresovanijih za smederevsku čeličanu mediji su navodili Ukrajinca Rinata Ahmetnova koji poseduje nekoliko čeličana u svojoj zemlji, ali i u Evropi. On je, međutim, široj javnosti poznatiji kao vlasnik fudbalskog kluba „Šahtijor“. Važi za jednog od najznačajnijih proizvođača čelika, ali i važi za ozbiljnog trgovca električnom energijom. Pored ovog Ukrajinca i nemački “Tisen krup” je u krugovima bliskim smederevskoj železari važio kao potencijalni partner. Međutim, taj nemački proizvođač čelika, koji je 2003. godine bio konkurent “Ju es stilu” za kupovinu „Sartida“, sada nije zainteresovan za ulaganje u Smederevo.
Prodaja „Sartida“ američkom „Ju es stilu“ 2003. godine najviše je izazvala reakciju nemačkih konkurenata. Naime, nemačke kompanije bile su najveći poverioci „Sartida“ i očekivale su da će ga one kupiti. Međutim, u čitav posao su se umešali Amerikanci koji su na kraju i došli do železare. Zanimljivo je da je i Kolin Pauel, američki državni sekretar, posle objavljivanja vesti da će „Ju es stil“ kupiti „Sartid“ lično došao u Beograd da čestita srpskim vlastima na tom poslu.
Reakcija na to bila je da je tadašnji američki ambasador u Beogradu najavio da će nemački, austrijski i italijanski preduzetnici tužiti Srbiju pred bečkim arbitražnim sudom zbog prodaje “Sartida” američkoj kompaniji. On je tada rekao da je odluka o “nezakonitoj prodaji” „Sartida“ povećava nesigurnost nemačkih investitora koji se boje da bi se prema njima i u budućnosti moglo postupati mimo zakona.
Na te optužbe je tadašnji ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović rekao da je privatizacija „Sartida“ obavljena po zakonu, u takozvanom stečajnom postupku, i naglasio da je Zakon o stečajnom postupku dosledno sproveden u toj smederevskoj fabrici. Vlahović je naglasio da Vlada nije imala nikakvog uticaja na tok stečajnog postupka, s obzirom na to da to sprovode trgovinski sudovi: “Poznato je da je sindikat banaka koje su učestvovale u finansiranju obrtnog kapitala ′Sartida′ doneo odluku još u januaru 2002. godine da se povuče iz tog posla. Tada je Vlada Srbije kontaktirala sve potencijalne strateške i finansijske partnere ne bi li pronašli one koji će učestvovati u finansiranju obrtnog kapitala, a time i produkciju u ′Sartidu′. Jedini je u to vreme pozitivni odgovor dao ′Ju es stil′ i zahvaljujući njemu uspeli smo da održimo kontinuitet produkcije ′Sartida′. Nažalost, nagomilane obaveze koje je ′Sartid′ imao prema poveriocima nisu bile dobar garant za dalje održanje ′Sartida′ i njegovu privatizaciju onako kako to diktira Zakon o privatizaciji”, rekao je tada Vlahović.
Vlada Srbije obrazovala je Radnu grupu za izradu Akcionog plana za održavanje procesa proizvodnje u železari u Smederevu. Zadatak Radne grupe je da pripremi izveštaj o stanju u železari u Smederevu i sačini Akcioni plan za obezbeđenje kontinuiranog procesa proizvodnje i očuvanja radnih mesta. Dušan Nikezić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, izabran je za rukovodioca. Za članove tog tela izabrani su Tatjana Isaković, savetnica u kabinetu predsednika Vlade, Branislav Zec, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Vladimir Matović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Zoran Martinović, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike, Saša Jurić, zamenik republičkog javnog pravobranioca, Dejan Lasica, pomoćnik ministra za infrastrukturu i energetiku, Irena Milošević, savetnica za ekonomski razvoj potpredsednika Vlade za privredu i regionalni razvoj. Radna grupa može radi obavljanja poslova da angažuje stručne institucije i istaknute stručnjake. Takođe može od organa državne uprave, javnih preduzeća i drugih organizacija da traži podatke, dokumenta i izveštaje koji su od značaja za delokrug rada Radne grupe. Administrativno-tehničke poslove za potrebe Radne grupe obavljaće Ministarstvo finansija.
Miša Laketić
Izvor: akter.co.rs
