14. septembar 2017. DRUŠTVO – Izvor: Telegraf – Mihajlu Milovanoviću iz Mihajlovca kod Smedereva, učenik četvrte godine srednje škole bavi se jednim pomalo neobičnim poslom.
Za razliku od većine današnje omladine koja sve više teži urbanijem stilu života i koja jedva čeka da oseti čari i prednosti grada tokom studija, Mihajlo za sebe planira nešto sasvim drugo.
U protekle tri godine adaptirao je staru porodičnu kuću i kako kaže, neće otići iz sela iako planira da upiše Pravni fakultet.
Stara kuća, na samom rubu sela, datira iz prošlog veka i bila je gotovo urušena, ali Mihajlo je spasio od zuba vremena.
– Ona je moj kutak generalno, ja u njoj provodim proleće, leto, jesen i jedan dobar deo zime, uživam u njoj – kaže Mihailo. – Zbog toga sam se trudio, ali bih voleo da i drugi ljudi vide ovo, pogotovo neki koji nisu odavde.”
Kuća ima tri sobe koje su prepune autentičnih predmeta korišćenih u vremenu za nama. Od ćilima, srdžada, bokala za vodu, sinije, hoklice do ramova sa slikama njegovih predaka. Kuća sada miriše na bosiljak dok ne sazru dunje.
– To je naša teorija, naša seljačka teorija, da jedna generacija stvara i muči se, druga čuva, a treća uništi i onda sve tako Jovo nanovo sve ponovo ide”, podseća. Valjda sam ja ta treća generacija, koja, tačnije prva posle treće koja će nešto da obnovi, nešto da sačuva – kaže Mihailo.
Ispred kuće, pod krošnjom stare kruške, odmara sa društvom, tu u blizini je i mala bašta, a nedavno su mu stigla i drav za ogrev. Iako planira da upiše Pravni fakultet, svoju staru kuću neće zanemariti.
“Ja iz sela neću, jer selo volim, jer je selo deo mene i ja sam deo sela.”
Ekipu je dočekao i ispratio u narodnoj nošnji koja mu je ostala od pradede čije ime nosi. Sve što je uradio na obnovi kuće, uradio je da bi sačuvao tradiciju i istoriju svoje porodice i kaže da je svaki predmet u kući i oko kuće za njega podsetnik na njegove pretke.
