15. avgust 2015. DRUŠTVO – Izvor: Večernje novosti – Zbog rečnih pirata i ilegalne trgovine akciznom robom, Dunav kod Smedeerva odavno je crna tačka na plovnom toku kroz Evropu, a od sada će biti pod nadzorom Rečne policije. Jer, posle više decenija čekanja – uz pomoć lokalne samouprave i Ministarstva unutrašnjih poslova – čuvari reda u Smederevu dobili su čamac za specijalne namene.
Inače, “Luka Smederevo” jedna je od najvećih utovarno-istovarnih na Dunavu, a od 1996. je i pristanište za međunarodni rečni saobraćaj, pa se kontrola vrši u skladu sa propisima koji važe za granične prelaze. Ovde godišnje pristane oko 3.000 brodova i pretovara se i do pet miliona tona sirovina i proizvoda – najviše za potrebe Železare…
Iako Policijska uprava u Smederevo nije granična, stara se o bezbednosti na delu međunarodnog plovnog puta. Problem je bio to što godinama služba Rečne policije nije ustanovljena zbog nedostatka patrolnog čamca, pa je plovni put nadgledan sa – obale! Zato su krijumčari gotovo neometano “operisali” na pedesetak kilometara neobezbeđenog toka: od Velikog Gradišta do Grocke.
Istina, ovdašnja Policijska uprava je, pre nekoliko godina, dobila čamac kao donaciju od tadašnjeg “Ju-Es stila Srbija”, ali on nikada nije ni izlazio na reku policijskim poslom, s obzirom na to da do danas nije bio adekvatno opremljen. Ovoga marta, grad je nabavio novi čamac, a MUP ga je osposobio za patrolne zadatke – obavivši i obuku neophodnog policijskog kadra.
– Policija već poduže angažuje dodatne snage za očuvanje bezebednosti na Dunavu. Poboljšali smo i nivo tehničke opremljenosti, pa uz podršku beogradske Rečne policije tokom prve sedmice izlaska na vodu, očekujemo još bolje rezultate u suzbijanju kriminala na reci – kaže Saša Nikolić, portparol PU u Smederevu, precizirajući da na Dunavu dominira trgovina akciznom robom, ali ne treba zanemariti ni trafiking, pa i transport narkotika.
Na “sitno” – po pravilu, sa neobezbeđenih barži – najčešće se kradu nafta, koks, žitarice i veštačko đubrivo, a primarni cilj je, ipak, suzbijanje krupnijih krivičnih dela, kojih gotovo da i ne bi bilo bez povezanosti nekolicine takozvanih velikih igrača sa zapovednicima brodova i posadama.
Jer, inostrani brodovi neretko su na vezi sa lokalnim švercerima – kako bi ugovorili primopredaju – i nafta se, na primer, sa barže toči direktno u cisterne. Kasnije posade poslodavcu prijavljuju ili veću potrošnju, ili da su pokradene, pa se naplaćuje osiguranje.
U ovom lancu, u kojem se krade bukvalno sve, roba sa brodova odmah se preprodaje otkupljivačima sekundarnih sirovina koji su od otpadnog bakra, lima i elektrokablova napravili prava mala bogatstva, pa se diče velelepnim kućama i moćnim automobilima.
