17. septembar 2013. DRUŠTVO – Izvor: Politika – Kada za samo 48 časova u jednom gradu poput Smedereva više od 200 ljudi zatraži medicinsku pomoć zbog gotovo istih simptoma i laiku je jasno da je reč o epidemiji.
Laiku jeste, ali očito nije i našim političarima. Iz dana u dan čelnici Smedereva saopštavali su da je priča „naduvana”, delovalo im je sasvim normalno da se ljudi razbolevaju jer je leto, kako su neki od njih objašnjavali, vreme virusa i bakterija. Naravno, bilo je i već poznate teorije zavere, pojavile su se i priče da neko želi na taj način da upropasti tradicionalnu manifestaciju „Smederevska jesen”.
Jedino činjenica da broj obolelih neprestano raste, a u međuvremenu je registrovano skoro petsto pacijenata, nije nikome od njih delovala alarmantno.
Ali je zato zvono za uzbunu za odgovorne u Smederevu bilo izveštavanje novinara koji su svakodnevno obaveštavali o ovom slučaju i stalno pominjali epidemiju. Čelnici ovog grada odmah su todemantovali, optuživši predstavnike medija da šire dezinformacije. Pet dana kasnije, kada je epidemija konačno proglašena, očigledno pod pritiskom tih istih medija, više su se bavili otkrivanjem onih koji su pisanjem „ružili sliku grada” nego otkrivanjem uzročnika epidemije.
Nije ovo jedini slučaj u kojem političari „zatvaraju oči” pred školskim primerom epidemije. Još drastičnija je epidemija virusa „zapadnog Nila”, od kojeg ljudi u Srbiji mesecima umiru, a političari se ponašaju kao da ona ne postoji.
Do njih možda ne stižu podaci o broju obolelih i umrlih koje objavljuje Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, a do juče su registrovani 201 oboleli i 22 smrtna slučaja. Nije im bilo dovoljno ni upozorenje Evropskog centra za kontrolu bolesti koji je nedavno objavio da je naša zemlja prva na Starom kontinentu po broju obolelih od ove groznice. Ostali su nemi i na pitanja novinara zbog čega još prošle godine, kada se u našoj zemlji prvi put masovnije pojavila ova bolest, nisu nešto učinili kako bi sprečili epidemiju.
A moglo je za godinu dana mnogo toga da se učini: od uništavanja komaraca, ali ne na kraju leta nego u rano proleće kada se stvaraju larve, do bolje organizacije lekara u domovima zdravlja i bržeg prepoznavanja bolesti kako bi se na vreme počelo sa terapijom kod težih slučajeva.
Samo, za to je bila potrebna saradnja Ministarstva zdravlja, Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine i lokalnih samouprava, a ona je po običaju izostala.
Nadležni imaju „popravni” već za mesec dana – kada bi trebalo da se naprave planovi za uništavanje komaraca u 2014. godini. Da li će i dalje ćutati ili će se konačno suočiti s problemom?.
Dejana Ivanović
