24. mart 2015. PRIVREDA – Izvor: Radio Slobodna Evropa – Postoji razlog zašto bi bilo dobro da ta železara može da opstane i to sa svih 5.000 ljudi. Bilo bi dobro da je to moguće. Da li je to moguće ili nije moguće – odgovor može dati samo poslovni plan. Znači, neko mora da uradi poslovni plan, da kaže da su potrebne tolike i tolike investicije, ovo je analiza tržišta ka kome idemo, ovo su rizici povezani sa tim jer svaka investicija svake kompanije nosi sobom značajan rizik neuspeha; dakle, fali analiza koja bi ustanovila da je za realizaciju ovog poslovnog plana, pored tolikih i tolikih investicija, potrebno toliko i toliko radnih mesta. Nadao bih se da ih bude što više – 5.000, a bilo bi super i da je 10.000.
Međutim, mi godinama nismo u stanju da napravimo bilo kakav smislen poslovni plan. Na tome sam insistirao kao ministar. Mene je upravo Aleksandar Vučić zaustavio da uvedem red u Železaru. Red znači jednostavne stvari: popišete imovinu, utvrdite njenu vrednost; popišete obaveze; napravite plan finansijskog restruktuiranja, pošto je Železara ponovo više dužna, nego što ima imovine; Kada smo je „kupili“ od US Stila za jedan dolar, praktično smo preuzeli i sve njene obaveze i napravili jedno „čišćenje“. To će reći da je država prepoznala gubitak, odnosno, odustala od nekih potraživanja. Tražio sam da naprave poslovni plan, posle čega bismo ušli u privatizaciju.
Ovako, pokušali smo da privatizujemo haos: ne znamo ni imovinu, ni obaveze, ni kakvi sudski sporovi mogu proizaći iz Železare, niti smo napravili biznis plan. Nadamo se i molimo se da se pojavi neki strani investitor – dobročinitelj, koji će uzeti tu železaru i od nje napraviti čudo. Čuda se ne dešavaju. Postoji samo ozbiljan rad. Taj rad nije napravljen.
Imali smo loš menadžment godinama, menadžment koji je meni kao ministru odbijao da uradi ovo što se tražilo od njega i odbijao da dostavi izveštaj. Ja sam hteo da otpustim taj menadžment. Dva najgora menadžmenta u Srbiji su u RTB Bor –u i u Železari, zato što raspolažu velikom imovinom, a imaju i veliki broj radnika. Predložili smo zakone o privatizaciji i stečaju, koji su ušli u skupštinsku proceduru. Da su prošli, ovi direktori bi prvi dobili otkaz kao nesposobni – Spaskovski u Boru i Bojović u Železari, prvo zbog nesaradnje sa Ministarstvom, drugo što godinama nisu uspeli ništa da urade.
Umesto toga imamo tender koji je propao. Uzgred, potpuno mi je potpuno nejasno kako možete, ako je javni tender u pitanju, unapred da govorite o tome kako će Esmark preuzeti Železaru. To onda znači da tender nije javan i time šaljete poruku svim ostalim učesnicima da tu nešto nije u redu. Drugo, šta znači pregovarati nakon tendera? Valjda tender treba da sadrži sve uslove i vi samo odaberete najbolju ponudu. Ovo govori o neozbiljnosti tog celog postupka. A sada smo ušli u novu priču – doći će nam nov menadžment.A takođe je pokušano zavaravnje javnosti da će taj menadžment samo iz profita da naplaćuje svoje usluge.
Međutim, sad smo saznali da to, naravno, nije tačno. Menadžment je tu i njih dvanaest treba mesečno da dobija 350.000 dolara! A pored njih će Vlada da postavi svojih 12 menadžera, ovih nesposobnih koji godinama nisu mogli ništa da urade, čak ni samo to da uvedu red i urade plan. Očekujemo čudo i ponovo prodajemo šarenu lažu tipa „za šest meseci će Železara biti profitabilna“.
