08. jul 2012. DRUŠTVO – Vrelo leto u Srbiji obeležavaju prinudni odmori. Zaustavljena proizvodnja u samo dve srpske fabrike na plaćeno odsustvo poslala je čak 6.500 radnika.
Ubedljivo najviše, 5.000 doskora uposlenih, kući je vratilo gašenje i druge peći u Železari “Smederevo”. A u Fabrici automobila Priboj čak 1.500 ljudi sada nema šta da radi.
Stotine nekada zaposlenih već godinama kod kuće čeka da im firma stane “na noge”. Neki i čitavu deceniju.
S druge strane, ima opština u kojima se velike firme bore, kako znaju i umeju, da prebrode krizu i sačuvaju radnike od odlaska na odmore kojima se niko ne raduje.
Sve veće fabrike u Novom Pazaru (TK “Raška”, „Trikotaža“, „Konfekcija“, “Vojin Popović”…) odavno su zatvorene, a više od 10.000 radnika ostalo je bez posla. U ovom gradu rade, znatno smanjenim kapacitetima, proizvođači džinsa i nameštaja, nekoliko trgovinskih firmi i mali broj proizvođača iz drugih oblasti.
Uprkos krizi i velikim vrućinama, retko koji vlasnik šalje radnike na klasične prinudne odmore, radije se primenjuje “princip” da se radnici angažuju kad ima posla, a šalju “na odmor” kad nastanu problemi sa plasmanom ili nabavkom repromaterijala.
Nekada to bude samo dva-tri dana, nekada duže, a nekada samo za radnike pojedinih faza u proizvodnji. Čim se problem reši radnici se pozvaju na posao, kad naiđu veće narudžbine rade i subotom i nedeljom, na kraju se plata obračunava na osnovu sati provedenih na poslu.
Od ukupno 514 zaposlenih u našoj firmi, sigurno je više od 300 na prinudnom odmoru, kaže Dobrivoje Ristić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. – Ima ljudi koji su na prinudnom i deset godina. U proizvodnji sada radi najviše 90 ljudi i nemoguće je zaraditi za sve. Duguju nam 20 plata, a poslednjih 7.000 dinara smo primili u aprilu.
Tihi hod druge peći smederevske železare znači odmor, što redovni, što prinudni, za najmanje 5.000 radnika. Ovo važi od 10. jula do 1. septembra. Tokom odmora zaposleni će primati 60 odsto prosečne plate, što iznosi oko 23.000 dinare. Dalja sudbina najvećeg srpskog izvoznika znaće se tek na jesen, jer 10. septembra ističe dva puta produžen rok za pronalažanje strateškog partnera.
Početak jula kući je na plaćeno odsustvo posalo 1.500 zaposlenih u Fabrici automobila Priboj. FAP neće raditi najmanje 45 dana, dok se ne formira nova vlada i odluči kakva je dalja sudbina ovog preduzeća. Država je većinska vlasnik ove fabrike, jer ni iz tri pokušaja joj nije nađen kupac.
U Zrenjaninu na prinudnom odmoru najduže su radnici fabrike lekova “Jugoremedija”. Zbog teškog položaja u kojem se našla ova farmaceutska kompanija, oko 450 radnika od Nove godine sede kod kuće. Ne primaju platu, jer je firma više od 200 dana blokirana za iznos veći od 370 miliona dinara.
Brodogradilište “Begej” otkazalo je, zbog nedostatka posla, ugovor o radu za 80 radnika koji su bili primljeni na određeno vreme. Ovde je najavljeno i slanje radnika na prinudni odmor do 45 dana. Neizvesno je šta će biti sa radnicima u ABS „Minelu“, ali i sa 200 zaposlenih u skrobari IPOK, koje je lane angažovao privremeni zakupac fabrike.
U kikindskom Metanolsko-sirćetnom kompleksu ustalila se praksa slanja radnika na prinudni odmor. Oko 60 odsto zaposlenih, od ukupno oko 500, sada je kod kuće, s platom od 65 odsto. I svi će, odlučeno je, proći ovo svojevrsno rešeto. S druge strane, većina kikindskih privatizovanih firmi, radnike angažuje na određeno vreme, odnosno na nekoliko meseci, ili, takođe kratkoročno, preko omladinske zadruge.
U Novom Sadu je, prema podacima Saveza samostalnih sindikata Novog Sada, trenutno na prinudnim odmorima oko 60 radnika, mahom iz oblasti građevinske industrije. Ali, kako najavljuju u ovom sindikatu, veći broj radnika bi na prinudne odmore mogao da ode već sledećeg meseca.
Dobili smo najavu da bi iz kompanije NIS na prinudni odmor u avgustu moglo da ode čak 400 radnika, kažu u Sindikatu i napominju kako pravu evidenciju o tome koliko je radnika zaista na prinudnim odmorima, ne vodi ni jedna institucija.
U Pirotu u “Prvom maju” koji je pod patronatom države se radi punom parom. Inače u ove tri kompanije radi oko 6000 radnika. Tokom tranzicije posao je izgubilo više od 5000 industrijskih radnika, a Piroćanci su srpski rekorderi po broju raskinutih privatizacija. Od ukupnog broja privatizovanih preduzeća ugovori su raskinuti u 60 odsto slučajeva.
Na području Kragujevca odnedavno su “aktuelni” prinudni odmori u dve firme. Na plaćenom odsustvu su radnici “Metal sistema”, njih 70 i “Autosaobraćaja”, gde je na prinudni poslato 50 od ukupno 530 radnika.
Osim oko 500 radnika fabrike “Beli limovi”, koja posluje u okviru smederevskog “Sartida”, u Šapcu nema drugih najava za odlaske na prinudne odmore. U Filijali nacionalne službe za zapošljavanje kažu da poslodavci nisu u obavezi da im najavljuju odmore, ali, nema ni neformalnih saznanja o takvim mogućnostima.
U Nišu i Beogradu ne postoje firme, koje su zbog ekonomske krize poslale svoje radnike na prinudne odmore ili to bar za sada planiraju.
U prestonici je izuzetak “Partizanski put”. To je jedno od putarskih preduzeća, koje u privatizaciji kupio Milo Đurašković.
U Nišu je, kako navode u Regionalnoj privrednoj komori, razlog to što je ostalo toliko malo radnika, da, tako reći, više nema ko da ode ni na redovne, a kamoli da se šalje na prinudne odmore.
Regionalna privredna komora Niš, inače, pored Nišavskog, pokriva još i Toplički i Pirotski okrug, gde je, tvrde, situacija kao i u Nišu.
Novi, a pre svega strani investitori, “Jura”, „Šin Von”, “Leoni”, “Gramer”, “Beneton”… gde je uhlebljenje našlo oko 5.000 ljudi, još uvek uhodavaju proizvodnju i uporedo obučavaju radnike, i kod njih se ne razmišlja o prinudnim odmorima.
izvor: Novost
