22. april 2016. PRIVREDA – Izvor: RTV – Sme li se nešto reći uprkos ovoj euforiji oko prodaje Železare Smederevo? I to ne protiv prodaje, naprotiv, već njoj u prilog, ali prosto – podsetiti na neke činjenice koje zaslužuju razjašnjenje i objašnjenje. I razgovor hladne glave.
Jer, 470 miliona evra nije mala stvar ni za neku bogatu zemlju a kamoli za malu i siromašnu Srbiju. Pomenuta suma, da preciziramo o čemu je reč, označava dug smederevske čeličane u trenutku prodaje. Što je pre neki dan na ružičastoj televiziji potvrdio i premijer Vučić.
Pitanje, dakle, glasi: kako je i zašto nastao taj dug? Jer, on ne datira ko zna od kada, nego je nastao u poslednje četiri godine. Kada je, naime, početkom 2012. Cvetkovićeva vlada od Ju-es-stila za simboličan jedan dolar preuzela Železaru, ona je bila “čista kao sunce”, kako je govorio tadašnji premijer.
Pre oko godinu dana, kada su vođeni pregovori sa Esmarkom, iznet je podatak da smederevska železara ima veliki dug – u “igri” su bile sume od 300 do 600 miliona dolara – kao i da je taj dug najvećim delom delo prethodnih vlasti. Međutim, nakon demantija koji su usledili, ta priča je brzo povučena iz javnosti. Iz čega se može zaključiti da je sav dug ipak nastao u poslednje četiri godine, pod aktuelnom, a sve prognoze kažu i budućom, vlašću.
Možda za ovim pitanjem i ne bi bilo potrebe da je, kao što je obećano, objavljen ugovor. Minisar privrede Sertić je odmah nakon potpisivanja obećao da će čitav dokument javnosti biti predočen “za dan-dva”, ali evo prošlo je duplo duže vreme, a ugovora nema.
Zašto je pitanje o sudbini 470 miliona evra važno? Ne postavlja se ono ovde da bi se tražila dlaka u jajetu, još manje da bi se omalovažavao posao koji je napravila Vlada, tj. pre svega, kako se ističe, njen prvi čovek, nego zato što se radi o parama građana Srbije.
A to se po pravilu zaboravlja, to je zaboravila i Vlada Srbije, pa su to potpuno zaboravili i Smederevci. Koji su se na sva usta zahvaljivali premijeru Vučiću, ali su potpuno zaboravili na “ostatak srpskog naroda” koji je zapravo na svojim plećima nosio Železaru Smederevo i plaćao – i tek će da plaća – njene dugove. I to ne samo poslednje četiri, nego i svih prethodnih (preko) 40 godina otkako je ona izgrađena.
U autobusima koje je Beograd dobio od Japana stoji pločica sa natpisom: “Donation from the poeple of Japan” – poklon naroda Japana. Na ulazu u smederevsku Železaru bi trebalo da stoji tabla na kojoj bi pisalo: poklon građana Srbije. Da se zna.
