29. mart 2017. DRUŠTVO – Izvor: Politika – Jedini živi spomenik u Smederevu, Karađorđev dud jedva odoleva vekovima koji ga pritiskaju. Procenjuje se da je star oko 300 godina. Nekada stameno stablo doskoro je prkosilo vremenu u nekadašnjoj srpskoj prestonici. Pod njegovom raskošnom krošnjom davne 1805. godine, turski zapovednik Muharem Guša predao je ključeve Smedereva Karađorđu, vođi Prvog srpskog ustanka, nakon oslobađanja grada. Zato je dud proglašen zaštićenim prirodnim dobrom, ali od zuba vremena teško ga je zaštititi. Njegove stare grane trenutno podupiru metalne cevi, kako ne bi doživele sudbinu grane koju je pre tri godine polomio olujni vetar. Već oštećena i krta, nije odolela padu. Smederevce je tada ražalostio prizor „načetog” duda, a neki od njih ne mire se ni sa današnjom slikom. Smatraju da stari dud ne bi trebalo da drže cevi, već ruke. Neobična inicijativa pokrenuta je na fejsbuk-stranici „Pružimo ruke našem dudu”.
– Moj drug iz detinjstva ne sme da postane delić istorije spreman za potpalu. On je mojoj kolevci pravio hlad, prvo sam naučio da se penjem po njemu, pa sam prohodao. Branio me je od kiše, hranio me dudinjama, bio svedok prvim sastancima, poljupcima, rastancima. Znam da ga ovako doživljavaju mnogi Smederevci, to je naš dud kome je potrebna naša pomoć. Umesto cevi, treba da ga drže naše ruke – objašnjava za „Politiku” Zoli Kele, pokretač ideje koju sve više podržavaju Smederevci, čak i oni rasuti po svetu.
Kele smatra da ovaj poduhvat nije težak. Ideja je da se izvajaju muška i ženska ruka koje bi pridržavale grane Karađorđevog duda.
– Ruke već imaju simboliku, a ovo bi bile ruke svih građana Smedereva. I svako od nas, od deteta do najstarijeg, s ponosom bi mogao reći da i on pridržava naš dud – kaže Kele i poziva sugrađane da se saglase i daju sugestije.
Da li će ova ideja odmaći dalje od Fejsbuka, malo zavisi od samih Smederevaca. Kao zaštićeno prirodno dobro, odnosno spomenik prirode botaničkog karaktera, Karađorđev dud je pod ingerencijom Zavoda za zaštitu prirode Srbije. I kada je 2014. godine dudova grana završila podno starog stabla, niko u Smederevu nije smeo da je „pipne” bez saglasnosti i uputstva ove institucije. Nažalost, grana i posle tri godine trune u dvorištu Radničkog univerziteta kraj Dunava. Odmah nakon lomljenja grane, Zavod je je izdao mišljenje Gradskoj upravi – Odseku za inspekcijske poslove o merama sanacije koje podrazumevaju uklanjanje sa zaštićene površine i odlaganje grane na adekvatno mesto, zatim obradu i tretiranje oštećenog mesta stabla duda radi njegove zaštite. Nakon toga, dudova grana nikome nije bila tema. Ideja da se posle sanacije ona postavi u podnožju stabla belog duda još nije dobila epilog, kao ni mogućnost da se nađe među muzejskim eksponatima. U smederevskom muzeju kažu da su zaduženi isključivo za pokretna kulturna dobra, što dud nije. Nezvanično, otpala grana nema spomenički značaj kao dok je bila deo Karađorđevog duda.
Piše: Olivera Milošević
