05. jun 2015. KULTURA – Orfejevi tragovi u znaku su savremenog makedonskog pesništva, predstavljenog u izboru i prevodu Rista Vasilevskog. Opusi pesnika, svojstvena im tematika, viđenje sveta i lirski postupci predočeni su čitaocima časopisa sa po deset pesama. Verujemo da će stihovi Sanda Stojčevskog, Rista Lazarova, Branka Cvetkoskog, Lidije Dimkovske i Jovice Tasevskog-Eternijana biti bliski i dopadljivi našim čitaocima i uverljivo potvrditi visoke domete savremene makedonske poezije.
Skriptorijum otvaramo pripovetkom Sfinga bez tajne uvek zanimljivog i privlačnog Oskara Vajlda (prevod Ane Stjelje). Marina Ogarević ironično i duhovito, a slojevitim i dinamičnim diskursom koji skladno spaja esejističko, narativno i ispovedno, upućuje nas u tajne Briljantne dosade (naime, briljantnost je ono što je dosadno!). Ljiljana Živković (Mrtva usta ne govore) otkriva veličinu i izuzetnost prividno običnih, praznih života.
Prvi prilog u Aristotelovom durbinu posvećen je Vladislavu Petkoviću Disu i njegovom učešću u Prvom svetskom ratu. Milica Baković je u svoj rad unela unela i dva značajna Disova ratna izveštaja, oba o Boju kod Smedereva. Sledi niz prikaza aktuelnih beletrističkih ostvarenja raznorodnih žanrova: Ljubiša Đidić približava nam pesnički svet Dragana Dragojlovića; Slavica Jovanović prikazuje novu lirsku zbirku Milisava Milenkovića; Mićo Cvijetić piše o poeziji Milene Vukoje Stamenković; Vladislava Gordić Petković minuciozno i nadahnuto tumači roman Satovi u majčinoj sobi Tanje Stupar Trifunović; Slavica Garonja osvetljava značenja nove proze Dragana Lakićevića; Adrijana Krajnović vodi nas kroz neobični, iskošeni prostor romana Fric Sanje Domazet, akcentujući opasni ukrštaj erosa i tanatosa kao bitnu oznaku modernosti; Milica Jeftimijević Lilić preporučuje putopis Miće Cvijetića, koji nas vodi do Moskve i Kijeva, nama „bliskih daljina“; Brankica Živković piše o novom romanu Gradimira Stojkovića, jednog od najčitanijih naših tzv. „dečjih“ pisacaana.
Dobitnik NIN-ove nagrade za 2014. godinu Filip David sagovornik je Marka Cvetkovića u Simposionu. David govori o književnosti na jidišu, svojim stvaralačkim afinitetima, uticajima koji su ga kao pisca oblikovali, ulozi mističnog i fantastičnog u svojim delima, problemu zla i čovekovim (ne)mogućnostima da zlo razume i protiv njega se bori, o snu, ljubavi i smrti kao temama koje suštinski određuju celinu njegovog dela…
U ovom broju prenosimo Svetosavsku besedu Mila Lompara, izgovorenu na ovogodišnjim Svetosavskim svečanostima, i besedu norveškog pesnika Knuta Oldegarda, izgovorenu povodom dodeljivanja nagrade Zlatni ključ Smedereva.
Godovi su posvećeni Branku Ćopiću: Voja Marjanović vraća se, povodom 30-godišnjice smrti, klasiku Branku Ćopiću, ističući njegove vrhunske domete u formi kratke priče, i iz novog ugla pristupa tumačenju poznatih Ćopićevih junaka, pre svega Nikoletine Bursaća, povezujući ih sa Hašekovom prozom, ali im i nalazeći ishodišta u našoj realističkoj prozi (Simeun Đak Petra Kočića) i usmenom stvaralaštvu.
Gradimir Stojković u stalnoj rubrici Dobro daje svoj „prilog ozmajavanju današnjice“. Posle kritičkog osvrta na komercijalizaciju književnosti za decu (sve manje sklonoj čitanju), Stojković ispisuje niz „zmajsko-zmajevitih“ pesama, poigravajući se motivom zmaja i maestralno demonstrirajući umeće istinskog pesnika da u jednoj reči razgrana raznovrsna značenja.
U Ekslibrisu Gordana Đukić prenosi iskustva o ulozi bibliotečkih portala u širenju znanja i obezbeđivanju pristupa informacijama. Valja pročitati ovaj tekst da bismo videli kako se to čini u velikim svetskim bibliotekama, jer se prema tome usmerava i razvoj bibliotečko-informacione delatnosti kod nas.
