27. septembar 2012. KULTURA – Graffiti predstavljaju poruke na javnim površinama, a mogu se ostvariti u pisanoj ili likovnoj formi. Oni predstavljaju savremenu urbanu umetnost i mogu se tretirati kao deo primenjene umetnosti. Oslikavanje javnih prostora sprejevima u boji rukom autora koji ima stav i estetski osećaj, na specifičan način obogaćuje karakter ulice ili grada.
Rec “grafit“ nastala je od italijanske reči “graphein“ što znači škrabati, a koren vuče od starogrčke reči “graphein“koja znači pisati. Većina ljudi ih poistovećuje sa neumesnim navijačkim pamfletima ili predizbonim parolama, ali izmedju njih i graffita postoji velika razlika. Graffiti nisu način komunikacije, oni su način pokazivanja socijalnih problema i pokazatelj nečije mašte. U tome i jeste razlika izmedju ulične, banalizovane varijante i pozitivne legalne varijante ovog načina izražavanja.
Graffiti su prisutni od početka čovečanstva. Prvi graffiti su uradjeni grebanjem kamenom ili kostima, a najpoznatiji je bik u “Lesko“ pećini u Francuskoj. Verovali ili ne, pećinski ljudi su poznavali tehniku spreja. Oni su izduvavali prah kroz šuplju kost preko svoje ruke ostavljajući siluetu iste na zidu. To jeste preteča modernih šablona koji su jako poznati i priznati u svetu grafita.
Iako graffiti u odredjenim oblicima postoje još od stare Grčke i Rima, savremena istorija graffita počela je 1968. godine. Tada graffiti počinju da se javljaju po njujorškom metrou. Prvi graffit koji je uzburkao javnost bio je graffit “TAKI 183“, što je bilo ime tinejdžera i ulica u kojoj je on stanovao. Njujork Tajms je je objavio intervju sa pomenutim tinejdžerom i od tada graffiti počinju da se šire po celom svetu. Graffiti su blisko povezani sa hip-hop kulturom i oni predstavljaju najstariji elemenat hip-hopa-a. Ideja je bila da se energija kanališe kroz kreativno stvaralaštvo, a ne kroz nasilje. Mnogi reperi i DJ-evi su bili crtači graffita.
Svaki crtač teži da u svoj rad unese mnogo kreativnosti i originalnosti. Graffiti se pišu samostalno, u klanu (crew). Najčešće korišćena tehnika je pisanje sprejem. Velika važnost se pridaje konstrukciji slova. Crna knjiga (black book) sadrži skice crtača i fotografije završnih dela. Danas postoji 7 osnovnih vrsta (formi) graffita. Žargon podrazumeva i druge izraze kao što su: toy – početnik, crtač bez veštine, biter – crtač koji krade ideje, fill – boja slova, outline – linija oko slova.
Nedavno se našoj redakciji javio Stanley graffiti umetnik iz Smedereva sa željom da nam ispriča svoju priču u vezi sa ovom temom.
1) Kada ste Vi počeli da se bavite ovim? I zašto?
Graffitima crtam od 2005-2006. Godine. Na zidu sam poceo da crtam od 2010. Godine. Nisam to shvatio ozbiljno. Crtao sam retko,bilo je to u fazonu 10 grafita u 6 meseci. Na pocetku sam crtao na papiru. Internet nije bio toliko zastupljen,nisam poznavao crtace,nisam imao od koga da ucim. U Smederevu tada i nije bilo mnogo grafita. Mogao sam ih videti jedino na televiziji,vozovima ili kada bih otisao u Beograd. Grafite sam prvenstveno poceo da crtam iz zabave. Uzivao sam crtajuci. Nije me zanimalo misljenje drugih,zavoleo sam to. Crtao sam za sebe,drugare. Kasnije sam ukapirao da bih voleo da se time bavim ozbiljnije. Bilo je perioda kada nisam ni crtao. Cak sam u jednom trenutku pomislio: “Ma ja sam klinac,sve je to prolazno,batali to”. Ali me je nesto uvek odrzavalo. Gledao sam svoje crteze i izgledalo je sve ozbiljnije i ozbiljnije.
2010. Secam se zima je bila. Pozvali su me navijaci Smedereva,Despoti da za njih odradim grafit. Do tada i nisam imao nekog iskustva sa sprejevima. Despoti su mi pomagali i na kraju smo zavrsili posao. Bili su zadovoljni. Meni je bilo zadovoljstvo crtati za njih. Odradjen grafit, svi zadovoljni. To je bio neopisiv osecaj za mene. Te godine sam nacrtao 5 grafita,najvise. Tako sam i nastavio. Poceo sam da crtam za zaljubljene parove, za rodjendane, prodavnice, lokale, po sobama. Ma nikoga nisam odbijao. Ali bio je super osecaj videti ljude,izraz na njihovom licu. Tako sam i stekao neko iskustvo. Nisam naplacivao,ali sam uzimao boje koje ostanu. Sakupljao sam. Kasnije bih sa tim bojama odradio i sebi neki grafit. Ove godine sam uradio preko 20 grafita. Ucestvovao sam po raznim dogadjajima,stekao sam veliko iskustvo. Upoznao sam jedne od najboljih crtaca u nasoj zemlji. Imao prilike da sa njima crtam.
2) Šta vas inspiriše? Gde pronalazite ideje za svoje radove? Da li sami smišljate ili imate neke uzore?
Postoji nesto sto me posebno inspirise,ali ja jos uvek ne znam kako bih to objasnio. Takodje inspiraciju pronalazim u svakodnevnom zivotu,muzici. Ideje jednostavno same dolaze. Ima ih mnogo. Uglavnom sve sam smisljam,nemam uzore. Imam par crtaca koji su mi posebni. Ali se trudim da budem svoj. I jedino tako vidim neki uspeh. Biti svoj,imati svoj stil. To je po meni najbitnije. Keep it real.
3) Opišite proces nastanka jednog grafita? Koliko Vam treba od ideje do realizacije dela?
Za jedan grafit su najpotrebnije boje i naravno zid na kome bih se sve to moglo nacrtati. Proces crtanja moze trajati kratko a moze trajati i vise dana.
4) Grafiti – umetnost ili huliganizam?
Grafite nikako ne gledam kao vandalizam.Grafiti su umetnost.
5) Da li ste nekada imali problema sa našim sugrađanima ili policijom dok ste se bavili Vašim stvaralaštvom?
Naravno kao i svi crtaci i ja sam imao problema sa sugradjanima i policijom. Ali se trudim da ljudima objasnim zasto sam dosao tu i sta je moj cilj. Da bih me kasnije isti ti pustili da zavrsim rad. Uglavnom me sugradjani podrzavaju u tome. Trudim se da crtam na legalnim mestima. Jer ce tako i sam rad izgledati mnogo bolje.
6) Da li u Smederevu, pored Vas, ima još ljudi koji crtaju grafite? Da li među vama postoji neka konkurencija ili nezvanično takmičenje ko će da napravi bolji grafit? Imate li neki klub ili grupu?
U Smederevu pored mene ima jos par crtaca. Ali mi se ne takmicimo ko ce nacrtati bolji grafit,svaki je poseban na svoj nacin. Bar ja tako gledam na to. I voleo bih da nas ima jos vise nego sada. JEDNA FAMILIJA je ekipa za koju crtam. Koja me takodje dosta podrzava.
7) Gde u gradu možemo da vidimo Vaše radove? Na kojim zidovima?
Moje radove mozete videti na raznim mestima u Smederevu. Najvise ih ima na Carini,na vise lokacija.
8) Da li smatrate da grafitima možete da doprinesete da naš grad bude lepši i interesantniji?
Ja mislim da ovom gradu fali ova vrsta umetnosti. Smatram da bih grafitima mogao da doprinesem da nas grad bude lepsi i interesantniji.
Samo napred Stanley!
