Đorđe Stanojević: “Slikarstvo zemlje”


29. septembar 2012. KULTURA – Od 3. – 29. oktobra, 2012. godine u Galeriji savremene umetnosti Smederevo, održaće se samostalna izložba radova autora Đorđa Stanojevića, pod nazivom, “Slikarstvo zemlje”.

“Veoma davno, kaže jedna legenda, kada su prvi ljudi pitali zemlju šta je ona, onda je ona odgovorila da je niko i ništa, ali ako je obrađujes i uzmeš u ruke onda je sve što želiš. U srednjem veku se verovalo da pisanje knjige, stavljanje slova u redove jeste oranje. Ovo navodim povodom jednog koncepta koji je posvećen zemlji.

Svi smo mi napravljeni od zemlje na kojoj smo rošeni i nosimo sve njene osobine. Ona, kao medijum, ima ogromnu snagu. U sebi nosi istoriju, psihologiju i egzistencijalnost određenog prostora. Ja slikam taj prostor na kome živim u njegovom totalitetu. Slikam ga njegovim sredstvima. Zato koristim balegu, blato, plevu… Sve one materijale koji nose njegovu životnu ergonomiju.

Kada kažem slikam, podrazumevam sva sredstva koja baštini savremena umetnost, od najklasičnijih do najsavremenijih iskustava. Izbor materijala mi je od presudne vaznosti. Oni su mahom ti koji u sebi nose egzistencijalnost konkretnog prostora.

Proces nastanka radova je dug. Odvija se isto onako kako se u prirodi smenjuju godišnja doba ili onako strpljivo i sporo kako drvo ili čovek raste. Posmatram kako ti radovi nastaju. Oni su uvek iznenađenje i za mene i za posmatrača. Trudim se da ne slikam prirodu, već kao priroda. Od nje učim proces stvaralaštva, spontan i iznenašujuci.
Rudimentarnost, životnost i insistiranje na elementarnom, ključni su konceptualni okviri u kojima se kreće moja umetnost. Jozef Bojs je koristio termin pralikovnog. Za njega je to nešto neizdiferencirano i haotično, kao maslac ili filc, što postoji u čoveku kao energija i što želi da se izrazi. Zemlja u svom prirodnom obliku ključni je element koji se provlači kroz skoro sve moje radove. Ona je stvarna i ne može se kopirati, simulirati ili napraviti. Upravo u toj činjenici leži njena snaga.

Ja baštinim način izražavanja ljudi sa ovih prostora. To je jedan način nemuštog čitanja zemlje kroz znake urezane na oruđima i oružjima. Njih veoma često skupljam u ateljeu i nakon određenog vremena, kada se stekne kritična duhovna energija, odlukom, od upotrebnog nastaje estetički predmet, jedna vrsta asamblaža.
Mi na ovim prostorima nismo imali priliku da prođemo kroz klasične periode umetnosti i da formiramo jasnu estetiku. Istorija to nije dozvoljala. Ratovi su sekli čitave generacije, čiji su naslednici uvek počinjali sve iz početka. Kultura, estetika i civilizcijski nanos iskustava je uvek bio kratkog veka i veoma brzo nestajao u krvavim ratovima. Način izražavanja je sirov i čvornovat, ali veoma živ.

Smatram da je jedina šansa mog istraživačkog rada jedna neestetizirana i “nekulturna” umetnost. Umetnost koja nastaje od života koji je veoma surov i snažan. On drhti, boji se, čvornovat je, ali je veoma vitalan. On u sebi nosi energiju jednog drveta koje trpi sva godišnja doba, koje nikada nije savršeno i tehnološki ispravno, ali je živo i prelepo.” Đorđe Stanojević

Đorđe Stanojević (Osečina, 1974.) Osnivač i umetnički direktor projekta Nature & Art. Magistrirao vizuelne umetnosti 2003. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Svoje umetničko delovanje je započeo kao clan grupe “Prosopon”, 1997. godine. Od tada je realizovao jedanaest samostalnih i brojne kolektivne izložbe u zemlji i inostranstvu. Od 2000. godine se bavi multimedijom i radio je kao umetnički direktor u nekoliko beogradskih dizajn studija. Iz oblasti vizuelnih umetnosti dobitnik je nekoliko nagrada od kojih se izdvajaju nagrada na jugoslovenskom bijenalu mladih u Vršcu, 2000. godine i nagrada za najbolji vizuelni identitet Srbije 2007. godine.

Radi kao predavač u oblasti likovnih umetnosti i dizajna. Piše kritiku i eseje. Angažovan je na brojnim projektima koji se vezuju za aktivizam, umetnost i ekologiju.

Izvor: arte.rs