11. jul 2015. DRUŠTVO – Izvor: Politika – Devedesetih godina prošlog veka počeo je sunovrat srpskog poljoprivrednog giganta „ Godomin”, nadaleko poznatog po čuvenoj sorti grožđa od koje se pravilo vino „smederevka”, a ovih dana navršilo se deset godina otkako je kombinat zvanično završio u stečaju. Država kao da je zaboravila da je u Smederevu ikada postojala firma u čijem je vlasništvu bilo više od pet hiljada hektara vinograda i voćnjaka, najveći podzemni vinski podrum u ovom delu Evrope iz koga su u svet odlazile tone vina po kome se proslavilo ime grada na Dunavu. Danas je imovina bivšeg giganta potpuno upropašćena. Neprodata zemlja zaparložena, upravna zgrada sablasno raščupana dok umesto zaposlenih po njoj šetaju zmije, vinski podrum urušava vlaga i nebriga, a bivši radnici polako izumiru. Ako je država zaboravila, oni koji su radili u „Godominu” – nisu. Kao so na živu ranu gomilaju im se godine bez rešenog statusa, bez davno zarađenih plata i otpremnina. Oko 450 njih ostalo je na ulici i čitavu deceniju uzaludno se bore i nadaju. Nije mali broj onih koji su tu nadu poneli u grob, ne dočekavši šta im sleduje.
Pedesetak bivših radnika okupilo se na desetogodišnjicu stečaja i upalilo sveće preminulim kolegama. Simbolično su „sahranili” stari „Godomin” i zatražili od nadležnih da im omogući da naprave novi poljoprivredni kombinat i vinarsku zadrugu.
– Od početka stečaja umrlo je 83 kolege. Mi preživeli hoćemo da radimo i dobijemo ono što nam pripada. Uputili smo peticiju Narodnoj skupštini da podzakonskim aktom prekine stečaj. Tražimo da bivši radnici za jedan dinar otkupe preostalu imovinu i dobiju 0,10 hektara po godini staža, i da otpremnine, koje nam se takođe duguju uložimo u stvaranje novog „Godomina” i vinarske zadruge, jer je u našem podrumu bila prva takva u Srbiji – rekao je Vitomir Milojević koji je u kombinatu radio 24 godine.
Milojević je poručio da je sramota što su radnici pored silnih plodnih hektara ostali gladni.
Van pameti je, kazao je on, da radnici kombinata koji je, pored 5.300 hektara njiva, posedovao hladnjaču, dva podruma, radionicu ambalaže, semenski centar, tri restorana, jedan motel, dva odmarališta u Portorožu i Crikvenici, 141 traktor, brojne kamione i prodavnice, ostanu socijalni slučajevi. Takođe, smatra da je sramota što je u tako jakoj firmi proglašen bankrot.
Radnici su, kažu, slali pisma na adrese mnogih ministara, bivših i sadašnjih, Agenciji za privatizaciju, nadležnom sudu, stečajnom upravniku, lokalnoj samoupravi, ali odgovora nema. Tražili su da se napravi presek prodate i neprodate imovine, žalili se da je u međuvremenu sve propalo i uništeno. Međutim, nema ni izgleda da će stečaj biti okončan u dogledno vreme, a nema ni kupaca.
– Moraćemo na kraju da tužimo državu za nedomaćinsko gazdovanje imovinom, čime je poveriocima smanjena vrednost kapitala – najavljuje Milojević koji zajedno sa bivšim kolegama strahuje da nikada neće naplatiti potraživanja. A duguje im se, kaže, u proseku po 4.000–5.000 evra: zarade od 2002. do 2005. godine i 200 evra po godini staža za otpremnine. Poslednji novac, po 11.000 dinara, dobili su 2008. godine.
Jedan broj invalida rada dobio je otpremnine, ali zbog neuplaćenih doprinosa i višegodišnjih rupa u stažu primaju privremene penzije, najviše do 6.000 dinara, pa se osim sa bolešću bukvalno bore i za opstanak.
U „Godominu” je u zlatno vreme radilo oko 1.500 radnika. Nešto više od 600 njih dočekalo je stečaj u firmi koji je pokrenut 8. jula 2015. posle nekoliko neuspelih javnih tendera za prodaju.
Šta je još preostalo od imovine nekadašnjeg giganta, nema zvaničnih procena. Nezvanično reč je o desetak odsto od ukupne vrednosti. Radnici misle da je ostalo 1.000 do 2.000 hektara zemlje i vinski podrum star 106 godina, koji sada potražuju bivši vlasnici u procesu restitucije. Upravna zgrada, nekada stamena i vredna oko četiri miliona dinara, danas je ruina bez vrednosti.
