26. januar 2013. SPORT – Sloboda u svojim redovima ima posebne, autentične fudbalere. Takav je i on – golman Dejan Ranković, koga niko ne zove po imenu već kratko – Šnicla. Na terenu čuvar mreže Užičana, a van njega automehaničar i zaljubljenik u automobile iz Smedereva. Iskusni golman Slobode je prvi profesionalni ugovor potpisao daleke 1995. godine, i iako mu je 36 godina još uvek nema nameru da se povuče.
Ranković već 18 godina čuva gol, a tokom karijere najviše vremena proveo je u Smederevu. Branio je i za Leskovac tokom vojnog roka, bio sportska ličnost godine tog grada, jedno vreme proveo u Slaviji iz Sarajeva, a poslednjih šest meseci je uzdanica na golu Užičana. Čuvar mreže sa najvećim stažom u srpskom fudbalu prošao je sve lige koje postoje kod nas, od Opštinske do Superlige. Njegova fudbalska priča i dalje traje…
Otkud golman, a istovremeno automehaničar?
– Završio sam tu školu, posle osnovne kada je trebalo da se izabere dalje usmerenje, ja sam se za to opredelio. To volim i dan danas. Trenutno nemam automehaničarsku radnju, ali je u planu, da zajedno sa drugovima otvorim garažu za popravku automobila. Jedan je električar, drugi autolimar i ja kao automehaničar smo odličan tim. Trenutno automobile popravljam u Smederevu u iznajmljenoj garaži – počinje priču Ranković.
Fudbal i auto-mehanika mogu zajedno?
– Čudan spoj, ali nije teško kada voliš i jedno i drugo. Dan danas, igrači sa kojima sam sarađivao i pre deset godina, zovu me da pitaju za savet u vezi automobila. Imam lepe uspomene koje je objedinila ta priča, a moguće je da ću otvoriti i prodavnicu auto delova. Pri kraju sam golmanske karijere pa ću verovatno nastaviti to da radim, pošto je u sportu sve gore.
Ipak nećete dići ruke od fudbala?
– Uporedo sa svim obavezama završavam trenersku školu. Završio sam za C licencu, sada ću redom, da upišem za B. Nikad se ne zna, možda ostanem u fudbalu.
Kakve mušterije Vam doleze u radionicu i koliko imate svojih automobila?
– Kod nas dolaze samo prijatelji i ne radimo skupe automobile. Imam dva Forda, 67. i 68. godište, ali izgledaju vrhunski iako su oldtajmeri. Uz njih, imam Audi 80, koga vozim već pet godina.
Imate čudan nadimak – Šnicla, kako je nastao?
– Iz detinjstva, nasledio sam nadimak od svog oca, više ni sam ne znam kako je on nastao. Svi me zovu Šnicla i na ulici se ne okrećem kada me neko oslovi po imenu.
Staž na golu Vam je poprilično dug. Šta vidite kada vratite film?
– Već 18 godina branim, a osim pozajmice Slaviji iz Sarajeva, nisam išao u inostranstvo. Bilo je ponuda dok sam bio u Smederevu, ali dobro se živelo, nemam za čime da žalim. Ponovo bih birao isti put da sada imam 15 godina. Osim povrede leđa pre pet godina, nisam imao ozbiljnijih povreda niti sam ja nekog povredio, pa sam i sa te strane zadovoljan. Sarađivao sam sa dosta vrhunskih igrača, koji su igrali u Smederevu – Metejom Kežmanom, Markom Pantelićem, Vladimirom Mudrinićem, Goranom Bogdanovićem, Borisom Vaskovićem, Nenadom Mirosavljevićem…
Da li imate viziju koliko ćete još dugo da branite?
– Nameravam da branim dokle god vidim da mogu. Kada budem osetio da ne mogu da pružim svoj maksimum povući ću se. Mada, što sam stariji treninzi, pripreme i utakmice mi još lakše padaju.
Šta najviše pamtite iz karijere?
– Najlepše trenutke sam proveo u Smederevu, klubu koji je svojevremeno igrao evropske utakmice. Sa Smederevom, koje se tada zvalo Sartid, osvojio sam 2003. godine Kup Jugoslavije, kada smo pobedili Crvenu zvezdu golom Marka Pantelića, a taj pehar je ostao u trajnom vlasništvu kluba. Sećam se utakmica protiv Ipsviča, praške Slavije, Dandi junajteda, Sarajeva na “Koševu” u okviru Kupa UEFA, kada smo prvi put posle rata gostovali u tom gradu i bili „počašćeni“ salvama uvreda. Takođe, pamtim duele protiv Minhena 1860, čije je boje tada branio legendarni nemački reprezentativac Tomas Hesler. Bio sam deo te ekipe i to su stvari koje nikada neću zaboraviti.
Golmani su uvek posebne ličnosti, kako ste se odlučili da to postanete?
– Niko u porodici mi se nije bavio sportom. Kao klinac, došao sam na jedan trening, video golmane kako treniraju i rešio, to želim da budem, svidelo mi se na prvi pogled. Prošao sam sve lige koje postoje u našem fudbalu, od Opštinske do Superlige. Kada sam bio mlađi, nisam imao nekog posebnog uzora, idola. U Smederevo su dolazili dobri golmani, kao što su Žilić i Lukić, te sam više gledao da od njih naučim što više. Isto bih savetovao mlade golmane, jer nije sve samo u radu, trebalo bi videti i doživeti šta drugi, iskusniji golmani rade. To je meni mnogo pomoglo kada sam počinjao.
Sada ste u Slobodi, imate li nešto da poručite navijačima?
– Zahvalio bih se Užičanima što su me primili i prihvatili kao svog. Izvinio bih se zbog greške na utakmici protiv Crvene zvezde, želeo sam najbolje. Trudiću se da u nastavku šampionata na proleće primim što manje golova – zaključio je popularni Šnile.
Izvor: sportal.rs
