Ljubitelji vina koji žele da upoznaju brojne vrste belih i crvenih sorti koje nastaju u vinogradima osam regija u Srbiji mogu turistički da krenu “Putevima vina Srbije”. Degustacija u vinskim podrumima i vinarijama, kojih na ovoj mapi ima 46, košta od 1.000 do 2.000 dinara, dok za smeštaj, poneki suvenir i obavezno bar jednu flašu vina treba izdvojiti još 2.000 do 3.000 dinara.
Na 33. Međunarodnom sajmu turizma koji će biti otvoren danas, Turistička organizacija Srbije predstaviće mapu “Puteva vina Srbije”, na kojoj je osam vinskih regiona i to: Palić, Fruška gora, Vršac, Smederevo, Oplenac, Negotin, Knjaževac i Župa. Na mapi su navedene sve vinarije koje su stekle prestižnu ulogu predstavnika vinskog turizma.
– Pionir vinskog turizma kod nas je podrum na Paliću „Lasla Huperta“, koji još od 2001. ima svoju degustacionu salu, smeštaj za goste i podrum usred vinograda. Da bi jedna vinarija dobila ovakvu titulu, mora da ima salu za degustaciju, da ponudi nekoliko različitih vrsta vina, autentičnu hranu, ali i kompletnu priču tog podneblja bez koje nema vinskog turizma. Jedino važnije od dobrog vina jeste dobra priča o vinu – ukazuje Radomir Vlastelica, načelnik u TOS-u i autor publikacije “Putevi vina Srbije”.
Prva brošura Turističke organizacije objavljena je 2004. godine, a najnovija ima oko 200 autentičnih fotografija, donosi vinsku istoriju svakog podneblja, 46 vinskih podruma i vinarija, 49 restorana, 34 hotela i drugih smeštajnih objekata, osam lokalnih turističkih organizacija i mapu puteva koji vode do svake vinske regije…
Ko su vinski turisti u Srbiji? Ljudi četrdesetih godina, koji ne traže luksuz, nego originalni vinski doživljaj, a to znači da se upoznaju s procesom proizvodnje uobličen u etnostilu.
– Svaki podrum ima i burad, bez njih vinarija ne bi imala dušu, ali se vino danas ne drži u buradima, već u inoks sudovima. Trudimo se da predstavimo srpske autohtone vrste iako ih je na ovom podneblju malo, a među njih spadaju prokupac, tamjanika, kreacer, bagrina, smederevka, knjaževački vranac…- kaže Radomir Vlastelica.
