Prošle godine na otvaranju Tvrđava teatar festivala, prvo što su me pitali na ulazu jeste da li sam iz Beograda. Ja sam lokal-patriotski i naivno odgovorio da nisam i odmah dobio drugačiji tretman. Sredio se čovek za otvaranje, nabacio sako i košulju, te su me pomešali sa civilizovanim i kulturnim Beograđanima, ali su me brzo provalili da sam samo običan seljak iz Smedereva.
Danas u 14 časova na konferenciji za novinare u Malom gradu desio se isti scenario. Press materijala nije bilo dovoljno, tako da su Beograđani imali prednost, za koje je organizovan poseban prevoz. Čim je čula da je mladić sa B92 hostesa je pala u ljubazni trans, ponudila sve što ima, možda bi čak i čednost ponudila, ali je bilo dosta okupljenog sveta. Sve bi to bilo u redu da nije usledio komentar upućen nama siročićima bez press materijala: „Lako ću ja sa ovim mojima“ – misleći na nas lokalnu bagru i stoku. Naravno ni mesta za sedenje nije bilo dovoljno!
Počela je konferencija za pripadnike sedme sile, čuj sile, istim rečenicama i dosadnim frazama kao i prošle godine. To je bilo dovoljno da se okrenem i napustim taj skup iako je bio pripremljen krkanluk!
Pošto sam bandoglav, uobražen i nisam želeo da prisustvujem konferenciji na kojoj ni minimum poštovanja ne mogu da dobijem, ostao sam uskraćen za odgovore na pitanja koja me muče. Zašto se festival održava u julu, umesto u avgustu kao do sada? Zašto se festival najavljuje baš dan pred predizbornu tišinu, iako do festivala ima više od dva meseca? Možda mogu i da pretpostavim odgovore.
Opet bih se vratio na našu provincijalnu potrebu da se preko svake mere uvlačimo Beograđanima. Da li su oni stvarno bitniji nego mi Smederevci? Zašto se ponašamo tako inferiorno? Ako već organizatori i gradonačelnik najavljuju Tvrđava teatar kao festival za Smederevce, onda makar neka ih minimalno ispuštuju. Što bi rekao jedan super grafit „Voli svoj grad, a ne Beograd!“.
