24. septembar 2015. DRUŠTVO – Izvor: Politika – Duže od decenije Smederevci slušaju kako im lokalni vlastodršci, nekako uvek pred izbore, obećavaju izmeštanje industrijskog koloseka i pretovarne luke iz centra grada i otvaranje izlaza na Dunav. Ali, od 2004. godine, kada je kapitalni projekat najavljen, pa do danas, seoba luke nije odmakla dalje od političke parole. Ovih dana stara priča je ponovo aktuelna, a gradonačelnica Jasna Avramović tvrdi da predstojeći izbori nemaju baš nikakve veze sa tim. Zato će, kaže, posao započeti u idućoj godini.
– Kada budem ponovo pobedila, počeću da izmeštam prugu i luku. Dovoljno sam uradila za grad, ne moram pred izbore da radim to. Jednostavno, sada se stvorio trenutak jer smo rešili industrijsku zonu. Još 2004. sam počela da radim na izmeštanju koloseka, ali je opozicija to opstruirala. Na njihovu nesreću, a sreću Smederevaca, nastavljamo uz podršku vlade. Tokom godine ćemo potpisati sve sporazume i ugovore, a sledeće krećemo u posao – kategorična je Avramovićeva.
Da li će se dizalice, vagoni, barže i kamioni konačno preseliti u industrijsku zonu, a stara luka prerasti u pristanište za belu flotu, ili će nova obećanja potonuti poput prethodnih?
– Imam projekte, imam sve. Neću da preciziram kada ćemo posao završiti, jer me novinari drže za minut i sat kad nešto kažem, ali zna se da ja sve što počnem završim pre roka – tvrdi gradonačelnica.
Projekat je, doduše, imao i prethodni gradonačelnik. I on se dičio podrškom tadašnjeg vrha države. Pre pet godina najavljeno je da će grad iz NIP-a dobiti 200 miliona dinara za početak gradnje železničkog koloseka, ali sve je ostalo na rečima. Obećanja da će se zauzeti davali su i ministri Mlađan Dinkić i Velimir Ilić…
Prema proračunima Saobraćajnog instituta, za novi kolosek u dužini od 5,3 kilometra, potrebno je oko osam miliona evra. Još 2005. Smederevo je sa Ministarstvom za infrastrukturu potpisalo sporazum po kome bi 75 odsto posla trebalo da finansira država. Potom je neko procenio da pare za projekat ipak mora da izdvoji „Ju-Es stil Srbija” jer je tada najviše i eksploatisao prugu i luku.
Amerikanci, doduše, nisu imali ništa protiv, ali su za svoj novac zatražili i povlastice za transport sirovina. „Železnice” su to odbile, a tadašnji vlasnici čeličane digli ruke od posla.
U luci nadomak centra grada decenijama se pretovaraju ogromne količine rude za železaru što, osim buke, predstavlja i ekološki problem. Odmah preko puta, duž cele ulice paralelno sa Dunavom, prostiru se stambene zgrade čiji stanari jedva opstaju od prašine opasne po zdravlje. Da bi ušli u srednjovekovnu tvrđavu, Smederevci i turisti preskaču šine, a pruga prolazi i kroz najlepše gradsko šetalište kraj reke.
Industrijski kolosek dodatno je opterećen cisternama LPG-a koji je prošle godine na obali Dunava izgradio terminal tečnog naftnog gasa. Opasan teret danas se prevozi trasom kroz šetalište i, osim što dodatno zatvara izlaz na reku, predstavlja veliku opasnost. Dolazak LPG-a gradonačelnica ne vidi kao prepreku za izmeštanje luke.
– Kada su dobili dozvole, znali su da je u planu dizanje industrijskog koloseka. Oni su na to spremni i to nas ne koči u poslu – navodi Avramovićeva.
Za izmeštanje luke u industrijsku zonu potrebno je novim kolosekom spojiti reku i postojeću železničku trasu. Preduslov je izgradnja 5,3 kilometra železničkog koloseka od nove luke u industrijskoj zoni do postojeće pruge.
———————————-
Bela flota bez pristana
Dizanjem šina i preseljenjem teretne luke stvorili bi se uslovi za izgradnju novog pristaništa za turističke brodove. Nezvanično, godišnje oko pet hiljada putničkih brodova prođe pokraj Smedereva jer nemaju gde da pristanu, a turisti nekadašnju prestonicu posmatraju izdaleka.
Autor: Olivera Milošević
