Odlazak maestra na dugmetari


18. septembar 2015. KULTURA – Izvor: Vesti online – Vest o smrti čuvenog harmonikaša Jovice Petkovića, koji je u 88. godini preminuo u Beču, rastužila je mnoge na estradi. Mnogi pevači starije garde još se sećaju maestra na harmonici koga je pratio glas da nikada ne greši kada svira na svojoj dugmetari.

Osim kao vrstan harmonikaš, Jovica je ostao upamćen i kao kompozitor sevdalinki koji je lepotu ovih pesama proneo širom sveta, a njegove najpoznatije kompozicije su “Sa Igmana pogledat je lijepo”, “Da sam ptica”, a numerama “Smederevo, grade od starina” i “Smederevska jesen dođe” odužio se rodnom gradu, koji mu je dodelio Svetosavsku povelju.

Dragan Pantić Smederevac, dugogodišnji prijatelj Petkovića, koga je posećivao svaki put kada bi se obreo u Beču, kaže da ga je vest o smrti prijatelja potresla, iako je dobro znao da je bolestan. Tužan je Smederevac, ali i ogorčen i ljut na mnoge…

– Tužno je kako mi zaboravljamo ljude i muzičke veličine kao što je Jovica. On je bio takva veličina da su mu gradske vlasti u Beču dale stan. Bio je izuzetan čovek, to su shvatali i Austrijanci. Svi su ga voleli jer je bio običan, normalan čovek kojeg slava i uspeh nikada nisu poneli. Ali, kada je ostao polupokretan i završio u domu, leđa su mu okrenuli svi oni na estradi koji su se nekada busali u grudi da su mu veliki prijatelji. Za mnoge od njih, on je odavno umro – kaže sa setom Smederevac, koji je u kontaktu sa Jovičinom unukom Biljanom koja je preuzela brigu oko njegove sahrane, pa će Petković će biti sahranjen u Beču.

– Njegov sin ne želi da Jovica bude sahranjen u Sarajevu pored svoje pokojne žene. Strašno je to. Ali, u Beču će grob bar biti održavan, a ono što je ostavio, autorska prava i sve drugo ostaće zasluženo njegovoj unuci. Teške su bile njegove poslednje godine. Najbliži su se ponašali kao da ga više nema. U staračkom domu, o njemu je vodio računa pevač Ahmed Bajrić. On je malo radio sa Jovicom, ali ga je prihvatio i voleo kao da mu je otac. Često smo zajedno dolazili u dom po Jovicu, stavili bismo ga u kolica, pa u auto, pa smo ga vodili u kafanu jednog našeg zemljaka – priča Pantić i obećava da da će prijatelju napraviti spomenik koji će odneti u Beč.

Pantić želi da u Smederevu pokrene inicijativu da jedna ulica dobije ime po ovom muzičkom velikanu jer je on bio počasni građanin Smedereva. Kaže da će organizovati koncert u spomen na Petkovića, na kojem će se pevati njegove pesme.

Jovica Petković je svirao dugmetaru i tokom karijere promenio je svega tri harmonike. Svirao je majstorski, lepo i osećajno. Poznavaoci njegove muzike znaju da se fantastično snalazio na njoj i da skoro nikada nije grešio. U svoje vreme važio je za harmonikaša sa nedostižnom tehnikom i mnogi su ga kopirali.

Strpljiv učitelj

Jovica je bio veoma cenjen u Beču i svoje ogromno znanje rado je prenosio na mlade talente. On je u Politehničkoj akademiji Novi Beograd više godina predavao, a uz to se i privatno posvećivao mladim talentima od kojih su neki veoma cenjeni, kao što je harmonikaš Manuel Aranđelović. Petković je bio veoma strpljiv učitelj, koji je bio temeljan i od svojih đaka tražio da se posvete harmonici.

Od boksa do harmonike

Jovica Petković rođen je 1. septembra 1927. godine u Smederevu. Malo je poznato da je pre svoje muzičke karijere bio sportista, izvrstan bokser, čak prvak u velter kategoriji. Tek kasnije zanela ga je čarobna harmonika uz koju ostvaruje svoj muzički san. Svirao je po uglednim restoranima u Beogradu, a saradnja sa Zaimom Imamovićem odvela ga je u Sarajevo gde je proveo 35 godina. Zbog rata u BiH preselio se u Austriju u Beč, a 2007. godine preživeo je težak moždani udar pa je do smrti živeo u jednom staračkom domu u Beču.

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest