09. april 2015. PRIVREDA – Izvor: B92 – Tri nedelje nakon što je novo rukovodstvo preuzelo Železaru Smederevo dovoljan je povod da proverimo šta se tu promenilo.
Novo rukovodstvo nam se pohvalilo da je proizvodnja u martu porasla na 77.000 tona gotovih proizvoda mesečno.
Petar Kamaraš u ekskluzivnom razgovoru za B92 otkriva da će do kraja godine biti puštena u rad i druga visoka peć.
Radnici čekaju povećanje plata, ali i povećanje proizvodnje. Novi menadžment kaže i da će se štedeti na uvozu sirovina.
Put od sirovog čelika do gotovog proizvoda dugačak je 30 sati i košta od nekoliko desetina do nekoliko stotina evra. Dok Peter Kamaraš, sada prvi čovek smederevske Železare, nadgleda radove, za B92 objašnjava kako fabrika može da stane na stabilne noge i može li zaista za nekoliko meseci postati profitabilna.
“Najpre moramo da pokažemo da smo ozbiljni kupci sirovina i prodavci gotovog proizvoda. Ako ih ubedimo, daće nam bolje cene i za sirovine i za proizvode i na taj način ćemo se vratiti na tržište, u naredne dve-tri godine”.
Objašnjava da je Ju-Es stil donosio pogrešne odluke tokom ekonomske krize i da je to rezultat kraha poslovanja. Ipak, ima li novi menadžment obezbeđeno izvozno tržište?
“Najbliža kompanija koja pravi isti proizvod je u Nemačkoj, što znači da možemo da prodajemo bilo gde u okruženju. Više nema subvencija države i znate, ako ne zaradim ovde, ja neću imati platu. Ni ja ni oko 5.000 ljudi“, kaže Petar Kamaraš.
Kontakti i veze sa ljudima iz sveta čelika već daju rezultate, kaže izvršni direktor fabrike i objašnjava šta je do sada bio problem.
“Kupovali smo sirovine u ukrajinskim lukama po tzv. sport cenama, sada imamo dugoročne ugovore, koks će nam za mesec dana doći po 20 odsto nižoj ceni iz Kine, isto tako se radi i na rudi i na ostalim sirovinama“, kaže Bojan Bojković.
I dok menadžment nabavlja sirovine, Bojan prati proizvodnju kao na dlanu. Kompjuteru zadaje šta i kako treba da uradi.
“Za određene dimenzije postoje određeni zazori i mora da se postigne određena i širina. Operator daje komandu i na taj način pratimo rad“, kaže Miloš Pavlović.
Bojanov posao nije se promenio s dolaskom novog menadžmenta. Nada se da će nešto ipak biti drugačije.
Dok radnici očekuju veću zaradu, Kamaraš nam obećava da neće biti otpuštanja, već da je dugoročni plan da s rastom proizvodnje rastu i zarade, ali i broj zaposlenih. Ono što je, kaže, veliki problem jeste skup transport sirovina na srpskim prugama. Objašnjava da prethodnom menadžmentu to nije bilo bitno jer je sve plaćala država.
