25. oktobar 2011. DRUŠTVO – Može li se stati na put lopovima koji sve češće kradu tovare sa usidrenih brodova u rečnim lukama u Srbiji, da li država može da reši ovaj problem, šta kaže zakon koji reguliše ovu oblast, da li je zaista toliko teško otkriti ko pljačka ove plovne objekte i ko otkupljuje pokradenu robu – samo su neka od pitanja koja ponovo muče i domaće i strane brodare koji plove našim teritorijalnim vodama.
Oni kažu da su krađe na brodovima na Dunavu učestale, da traju godinama i traže da se preduzmu odlučne mere i spreče ovakvi gusarski napadi na brodove na delu Dunava koji prolazi kroz Srbiju, a posebno na sidrištu u Smederevu.
Poslednji slučaj krađe opreme sa plovila desio se upravo na sidrištu u Smederevu, kada su pokradeni brodovi hrvatskog brodarstva „Dunavski Lloyd“. Barže koje su prispele u luku Smederevo, bile su natovarene rudom za potrebe US Steel Srbija i nakon završenog istovara, usidrene na 150 metara od desne obale Dunava. Kapetan broda „Sloga“ Hasim Alagić samo je mogao da konstatuje da na usidrenim baržama nedostaju poklopci, kablovi, priključci i mnoga druga oprema. Policija je sutradan pronašla ukradenu robu na pretovarnom mestu ‘’Metalinvesta’’, gde je bila zakopana.
U razgovoru sa brodarima na Dunavu došli smo do interesantnih podataka koji govore da krađe i razbojništava ima u zabrinjavajućem broju i da preduzete mere ne daju rezultate.
Valentin Kermedžijev, predstavnik Bugarskog rečnog brodarstva (BRP) navodi da je u poslednjih 18 meseci bilo 11 krađa i napada na posade plovila ove kompanije.
– Lopovi kradu sve što može da se odnese sa plovila, bilo da je reč o opremi ili robi. Pored kablova, elektromotora, poklopaca, akumulatora ili nafte, krade se i ugalj, drva, kukuruz, mangan… – kaže Kermedžijev. Napadnut je i član posade bugarskog broda, kojeg su lopovi bacili u Dunav prilikom jedne od krađa.
– Svi ovi slučajevi prijavljeni su policiji, ali policija nije izlazila na uviđaj – navodi Kermedžijev.
Sergej Kostjev ispred ukrajinske brodske kompanije UDP ima slično iskustvo.
– Situacija na sidrištu luke Smederevo izmakla je svakoj kontroli. U zadnje vreme došli smo u situaciju da ne smemo da ostavljamo na sidrištu nijednu baržu, bez prisustva jednog od naših brodova sa posadom, koji čuvaju imovinu, što je u većini slučajeva fizički neizvodljivo. Sve to nam otežava posao i stvara poslovni gubitak – kaže naš sagovornik.
HRB „Dunavski Lloyd“ iz Siska je bio najnovija žrtva. Tim povodom direktor Velibor Gacik kaže da je posljednja krađa koja se dogodila u noći 10. i 11. ovog meseca, a šteta iznosi oko 60.000 evra.
– U ovom slučaju policija je intervenisala i vraćena nam je većina robe. Nadam se da će se pronaći način da se plovila usidrena u Smederevsko luci zaštite, te da se ovakve krađe više neće ponavljati. Svima nama, a pre svega brodarima u interesu je da luka Smederevo postane sigurna luka na Dunavu – objašnjava Gacik.
S obzirom da je Pomorsko rečna agencija Agent plus upravo agent mnogih brodara koji krstare plovnim putevima u Srbiji, mnogi od njih zatražili su da ta agencija pokrene kampanju kod nadležnih državnih institucija da se ovoj pojavi stane na put. Ambasade zemalja čija su brodarstva ugrožena podržavaju ovakvu inicijativu i spremne su da pruže svesrdnu pomoć svojim brodarstvima.
– Sarađujući svakodnevno sa velikim brojem brodara, Agent plus smatra da je zaista nedopustivo da brodarstva budu ovako nezaštićena od kradljivaca. Zakonodavac treba da odredi instituciju koja bi bila odgovorna za bezbednost na sidrištima. To mogu biti i privatne agencije koje bi svoje usluge naplaćivale od brodara, što bi bilo daleko efikasnije i jeftinije – kaže za Danas Zoran Netković, generalni direktor Agent plusa.
Predstavnik brodarstava EDDSG iz Beča i Mahart Duna Cargo iz Budimpešte Vladimir Lukinović navodi da ova brodarstva u potpunosti podržavaju ovu inicijativu.
– Dugogodišnja piraterija, posebno na teritoriji Smedereva je neizdrživa i zbog toga smo razmišljali da odustanemo od prevoza robe na ovom području. Neki naši renomirani komitenti, među njima i američki CHS, najavili su da više neće vršiti utovare u Smederevu. Svaku dosadašnju krađu smo prijavljivali MUP-u, ali do ovog momenta nemamo nijednu overenu prijavu, koje su nam neophodne za osiguranje, niti smo dobili izveštaj o preduzetim merama – navodi Lukinović.
Iskustva susednih zemalja:
Članom 25 Zakona o unutrašnjoj plovidbi regulisano je da plovilo na sidrištu treba da bude pod neprekidnom i neposrednim nadzorom od strane članova posade broda u čijem se sastavu plovilo nalazi.
– Potrebno je praviti razliku između monitoringa nad objektima sa stanovišta nautičke bezbednosti i zaštite imovine i članova posade plovnih objekata. Nije logično da se zakonska regulative tumači na način da brodari treba sami da se štite od razbojnika i lopova, što nigde u svetu nije slučaj. Onda bi oni morali da budu opremljeni i adekvatnom opremom (naoružanjem), za šta nisu ovlašćeni i što je apsurdno – kaže Zoran Netković, direktor Agent plusa.
Prema njegovim rečima, neprekidan i neposredan nadzor nad plovilima na sidrištu može da vrši Agencija za upravljanje lukama, lučki operater ili specijalizovane agencije za obezbeđenje. Takva su iskustva iz susednih zemalja u kojima su ove pojave svedene na minimum.
Nesigurna sidrišta
Dužina sidrišta u Smederevu je pet kilometara, postoje četiri luke, pa je potrebno vršenje manevara sa objektima, prijava i odjava policijskim organima, čuvanje objekata u svim lukama. Policija je smeštena samo na jednoj lokaciji, i ona ne koristi patrolni čamac kojim bi se eventualno vršilo svakodnevno osmatranje plovnih objekata i blagovremeno uočili lopovi.
Izvor: Danas
