06. aprill 2012. DRUŠTVO – Izvor: Tanjug – Kandidat za predsednika Srbije i lider Demokratske stranke Boris Tadić obišao je poljoprivrednu zadrugu “Zelena bašta” u selu Saraorci kod Smedereva i poručio da je ova zadruga primer kako može da se obezbedi egzistencija za porodicu i rastereti država.
“Želim da vas ohrabrim, pohvalim za sve ono što ste uradili. Ovo je način da se osigura egzistencija, rastereti država i drugima pokaže da je u Srbiji moguće pokrenuti ovakav posao”, rekao je Tadić.
On je vlasnicima zadruge poručio da ohrabre i druge građane da krenu njihovim putem i da iskoriste raspoložive resurse.
Boris Tadić je, takođe, naveo i da su vlasnici ove zadruge naučili nove tehnologije, povećali produktivnost, sami izgradili plastenike, iskoristili resurse podzemnih voda, kako bi obezbedili i navodnjavanje i đubrenje po sistemu kap po kap.
Poljoprivrednu zadrugu “Zelena bašta” osnovalo je pet porodica, koje od toga žive i koje planiraju i u budućnosti time da se bave.
Oni su Tadića upoznali sa tim da paradajz proizvode na pet hektara pod plastenikom, a da planiraju i da prošire proizvodnju na još pet hektara, da su podršku za pokretanje posla dobili od opštine, a da s njima tesno sarađuje Fond za razvoj poljoprivrede. “To je zato što ste korisni”, primetio je Tadić.
Njihov najveći problem, kako su naveli, jeste cena, a ne plasman. Kako su istakli, oni proizvode paradajz izuzetnog kvaliteta koji bez problema nalazi put do tržišta u Srbiji, ali i u inostranstvu — u Rusiji.
Na pitanje Tadića kakvi su im prinosi, da li su viši ili niži od proizvođača paradajza u Holandiji, oni su rekli da su nešto niži, ali da bi mogli i da ih prevaziđu ako bi uveli grejanje.
akođe, skrenuli su pažnju i na problem uvoznog paradajza, koji je lošijeg kvaliteta i koji dolazi u Srbiju jer ne može da se plasira u EU.
“Dakle, bitna vam je cena i da potrošači budu zaštićeni standardizacijom kvaliteta”, zaključio je Boris Tadić.
Zemljoradničku zadrugu “Zelena bašta” osnovali su 2007. dugogodišnji poznati i priznati proizvođači povrća — Mihajlo Kočić, Goran Mladenović, Radiša Stanojević, Goran Matić i Marko Kočić, koji su prepoznali zajednički interes, udružili snage i formirali zadrugu u izvornom smislu te reči.
Zadruga se može pohvaliti da je već 2009. godine imala proizvodnju na sedam hektara u zaštićenom prostoru i 20 hektara na otvorenom, sa tendencijom daljeg rasta. U zatvorenom prostoru se na 50 odsto površina gaji paradajz, a u ostalom delu su zasadi krastavca i paprike.
Na otvorenom prostoru se uglavnom gaje kupusnjače — karfiol, brokoli i zelena salata.
Naporan rad, praćenje zahteva tržišta, moderni plastenici i primena svih agrotehničkih mera, doneli su i zavidan kvalitet, pa se proizvodi “Zelene bašte” mogu naći u prodajnim objektima mnogih velikih trgovinskih lanaca.
